Naša književnost

166 и 7 - __ Књижевност

објављује рецензију о једном Видаковићевом роману, која је ударила као гром из ведра неба у тадашње наше књижевнике. Али како није имао средстава за живот, Вук се поново враћа у Срем, да скупља песме и да у манастиру Шишатовцу код свога пријатеља Мушицкога пише Рјечник.

Ујесен, Вук је опет у Бечу са готовим листићима речника. „Он је долазио к мени сваки дан пред вече — прича Вук о Копитару, "не обзирући се ни на кишу, ни на блато, па смо седели на послу до мрака... Он је преводио речи на немачки и латински.“ Ово би и данас био велики посао, чак и за читаво друштво учених људи, јер то прво издање речника садржи преко хиљаду страна. Све су то урадили Вук и Копитар сами! Али је још више за дивљење како је Вук, немајући новаца, улетео у дугове и речник оштампао у Јерменској штампарији, може се рећи готсво илегално, јер је имао. сметње код власти. Ове невоље и довијања око речника ваљало би посебно испричати; у њима се види ова беда српске књижевности онога. времена, али и Вукова енергија и родољубље његових пријатеља који су му помогли да речник изађе. -

Кад је најзад речник раааслан пренумерантима, на Вука и ње- | гово. дело подигла се бура негодовања. Речник је био прво дело оштампано новим, данашњим правописом. У њему су Срби, поред већ раније познатог ћ, први пут видели у српским књигама 5, Ј, љ, њ, и, а низ дотадашњих слова био је избачен. Сем тога у речнику није било „славјано-сербских “ речи и облика, него чисто народних до те мере да су се у њему нашли чак и непристојни глаголи и именице. (У војвођанским библиотекама могу се још и данас наћи примерци речника у коме су брижљиво тушем уклоњене такве речи.) 5

Подвиг је био извршен: објављена је књига писана чистим народним језиком и азбуком потпуно прилагођеном гласовима срп'скога језика. И док су српски литерати и црквари викали на Вука, он је био спокојан. Сам велики Грим објавио је на немачком његову граматику из тога речника, а речник најпохвалније приказао. Гете, Пушкин, Мицкијевић преводили су песме из Вукових књига.

У јеку рада на речнику Вук је извршио још један подвиг: оженио се у јануару 1818 „Швабицом“ и католикињом Аном Краус, на саблазан својих противника, који су у томе видели издајство традиција и нације.