Naša književnost
168
9
Књижевност
целарије: „Писано Георгију и у Београд да узме од ћир Наума Ичка господаревих новаца три хиљаде гроша џи да преда господину Вуку Стефановићу у Земун да би се с тим једанпут одбио просити.“ Редовну пензију од Милоша Вук ће добити тек после Милетине буне 1835.
После повратка из Русије Вук је превео „Нови завет“, који ће | чекати готово тридесет година да се појави, и написао је низ чла-_ нака, рецензија и полемика. Ови су послови у тај мах били врло важни, јер су све више утврђивали нови правопис и народни језик у књижевности, али су нама данас занимљивије „српске народне приповјетке и загонетке“ — скроман покушај прикупљања народне прозе, који ће се доцније развити у велике књиге. Исто тако значајна је и његова књижица о бугарском језику, у којој је објавио двадесет и седам народних песама са народносне македонскобугарске границе и дао оглед речника и граматике. Овом књижицом Вук је обратио пажњу ученог света на Бугаре. Али док су га у Русији и другим земљама одликовали и награђивали, међу 6058 ма је број његових противника све више растао.
После тога, у пролеће 1823, Вук одлази у „Германију , у којој се такође упознао са многим знатним људима. У Вајмару се видео са Гетеом. „Могу вам казати — пише Вук Копитару — да су то били најславнији дани мога живота дајакошњега.“ Од тога сусрета Гетеово занимање за српске песме још више се појачало и он је о нашој поезији писао и расправљао. Једно такво расправљање забележио је и Екерман. Вук је био пошао у Немачку да учи хирургију, како би имао од чега живети, али видећи с коликом га пажњом примају због његова рада, промени намеру. Одлучио је да се отсада бави само књижевношћу и науком, да не троши време ни на шта друго. Његов углед је био толики да му је Јенски универзитет доделио титулу доктора филозофије, иако је само шест месеци слушао филозофске науке.
Овај пут у Немачку био је врло значајан не само због тих веза која је у беди живела далеко код неких његових пријатеља у једје свршио. Он је, наиме, тада у Лајпцигу с великим невољама наштампао три велике свеске наших народних песама, које ће славу Вукову и српокога народа разгласити по целом свету. То нису више биле песмарице, него монументални зборници који су задивили
" Европу. А он их је давао у штампу без паре и динара, тешко болестан, с коленом које је опет нападала туберкулоза, и са женом, која је у беди живела далеко код неких његових пријатеља у јед-