Naša književnost

Вуков живот Н 169

ном банатском селу. Немајући да их плати, књиге су му задржане у Лајпцигу, али је Милош сад одрешио кесу и послао хиљаду форината у сребру, велики новац у оно време. Тако се најзад“бар једна невоља окрену на добро. Е

Чекао га је нов удар. Још пре одласка у Немачку Вук је био начинио Једну књигу о кнезу Милошу, с којом се надао да ће најзад придобити Милоша да му одреди сталну пензију. Ову књигу је мислио штампати у Лајпцигу на српском и немачком, али је желео да је прво виде Руси, како случајно не би нашкодио руској политици и српским односима с њима. Зато је послао немачки превод Министарству спољних послова у Петроград. Али Милошев политички агент у Русији Михаило Герман дође до рукописа и објави књигу на руском језику без допуштења Вукова и још том приликом опадне Вука Милошу као противника и непријатеља. ___Ова незгода је дошла да преврши невоље које су сваки дан бивале све веће. Непријатељи му одасвуд сметају, а помоћи ниот"куда. У једном писму Мушицкоме он у очајању вапије: „Не могу вам казати у каквој сам ја сад невољи. Вјерујте ми да на Божић нијесам имао зашто купити фунте меса, акамоли печенице! Мислећи који је онда дан, и гледајући на дјецу моју, плакао сам као "лудо дијете. Све што сам могао продати или заложити, заложио сам и продао; сад не знам шта ћу чинити са женом и троје нејаке _ дјеце. Зимно доба, а дрва нема, љеба нема, а новаца нема! Ја једнако мислим да сам боље што заслужио, а да ће срамота бити народу српскоме што ја овако живим!“ Па ипак, и у оваквим приликама Вук ради и издаје свој календар — алманах Да ницу, У којој је између осталога објавио и с50]6 чувено „Житије ајдук= Вељка Петровића“. Е

Спас из ових невоља била је руска пензија. Колико је год значила као материјална помоћ, од ове руске пензије био је још већи морални ефект. На глас о руској пензији, Шафарик му је јављао из Новога Сада: „Треба да видите како су се запањили новосадски абдеритски никоговићи! Како су замукли! Каква су им лица и гримасе!“ Шафарик, један од најискренијих и најпаметнијих пријатеља Вукових после Копитара, живећи као професор у Новом Саду, био је сагледао сву дубину мржње у Вукових противника окупљених око Матице ТОР па а и људи око Пи Полона