Naša književnost

170 Е _ Књижевност

М ~ __ВУКОВА БОРБА ОД 1827 ДО 1847

Руска пензија учинила је врло јак утисак и на Милоша, код кога је дотле Герман врло успешно нападао Вука. Раније хладан и без одговора на Вукова писма, Милош му сада шаље новаца за · пут и нестрпљиво га позива у Србију. Вук је кренуо с великим страхом, али па је Милош примио врло љубазно. Герман је пред „кнезом и пред Вуком морао признати да је рукопис украо, а кнез је Вуку на то поклонио хиљаду форината у сребру, онолико колико је Вук за накнаду тражио, а поврх тога даровао му у знак _ нарочите милости свој портре. |

Тако_се Вук вратио у Беч врло“задовољан. Помирио се с Милошем и тако се опет могао надати пензији. Сем тога, сад је био – сигуран да му Милош неће сметати његовим везама и растурању књига по Србији, поред других згода које му је доносило ово помирење. Он је желео да окупља песме по Србији, а у овом послу Милошева добра воља била је врло важна. Зато је Вук, поред Д анице, коју је ових година гледао да издаје редовно, објавио проширено, право издање онога Милоша Обреновића које му је Герман украо. У књизи је био и даровани портре.

__Али издајући ову књигу да би угодио Милошу, Вук је учинио нешто и „за своју душу“, што кнезу није могло бити нарочито по вољи. Он се у то време упознао с великим немачким историчаром Лудвигом Ранкеом, коме је уступио своју грађу за историју српскога устанка. Тако је у Хамбургу објављено 1829 чувено Ранкеово дело Српска револуција, из српских докумената и саопштења (Рје зегразеће Кехојшћоп, Аш5 зегфтасћеп Рарлегеп ипа Мићенипреп) које је такође много допринело угледу српскога народа у свету. Ранкеово дело толико. је исто његово колико и Вуково, што се може сасвим лепо познати по. садржини и начину излагања. Уосталом, Ранке и сам признаје ово у предговору, а у преписци са Вуком књигу назива „нашом“ и шаље му половину хонорара.

(Ово важно дело (које свакако треба унети у будуће издање Вукових целокупних дела) није се могло свидети кнезу Лилошу, У њему се објективно приказивао први устанак, а резултати Мидошева устанка сматрали природном последицом тековина првог устанка. Обавештен да Вук с Немцем пише велику историју устан-