Naša književnost

176 | и - _ Књижевност.

штампати новим правописом; сад се, после дванаест година, ова забрана проширивала џи на растурање ____ су новим правописом штампане у иностранству.

Сва ова дела допуњују слику Вукова рада. Ма колико његов рад изгледао разнолик, у њему се јасно опажа јединство, јер готово све што пише тиче се српскога народа, његова живота, јези-= ка, обичаја, прошлости и садашњице. Као издавач и уредник песама, приповедака, пословица, питалица, загонетки, Вук је први и најбољи скупљач народних умотворина. Кзо полемичар и писац расправа о језику, он је први наш филолог и први књижевни критичар. Првом и другом годином војевања на дахије и другим историским списима показао се као одличан историчар. Описивањем народнога живота и обичаја ударио. је основе нашој етнологији и етнографији. Додајмо још да су његови списи обрасци српскога стила и израз српскога националнога духа. У свему што је радио био 1е не само први по времену, него и најбољи све до данас. Његове збирке умотворина изгледају као најбоље антологије, а животописи устаничких првака имају вредност Плутарх вих био-

графија.

ж ж «ж

Мако се последње године Вукова живота чине мирне, Вук све до саме смрти путује стално и неуморно, као и раније. Он је у Трсту, у Прагу на словенском конгресу, у Берлину, у Загребу (где су га изабрали за почаснога грађанина), у Хрватској, Војводини, Црној Гори, Далмацији, Штајерској. Он неколико пута долази у _ Србију. Обично путује због књижевних и општих народних послова; али у Србију навраћа и због породичних разлога.

Говорећи о његовом јавном животу и раду, у овако сажетом чланку нисмо се могли опширније дотицати његовог интимног живота. Ред је, међутим, да и о томе кажемо што је овде пао но рећи.

Обично се узима да је Вук од доласка у Беч 1813 живео углавном и понајвише у Бечу до своје смрти 1864, одлазећи понекипут у јужнословенске крајеве. Међутим, његова су путовања и бављења изван Беча тако честа и дуга да се слободно може рећи како је трећину тога времена провео одвојен од куће и породице. Само за двадесет и пет година свога брачнога живота (1813—1843), он је пуних једанаест година, наравно кад се време проведено на путу