Naša književnost

Вуков ЖИВОТ “ о х 177

уједно сакупи, провео ван куће! А и после тога времена путовао · је, ма да нешто ређе. -

Тако је и пред саму смрт боравио у Србији. Довела га је, несумњиво, жеља да је види пред смрт, али се по извесним његовим поступцима после поновнога доласка Обреновића у Србију може судити да је помишљао и на пресељење из Беча у Србију. Забране његовога правописа биле су пале; сад су се књиге, ње_Гове и његсвих присталица, могле штампати у земљи и увозити из иностранства; беше остала још само обавеза да се у званичНим издањима, државним школама и администрацији мора употребљавати стара азбука. (И сво је брзо после његове смрти, 1868, укинуто.) Син му је био српски официр, а кћер удата за професора у Србији, човека културна и рођака кнегиње Љубице. Све га је то наводило на мисао да последње дане проведе у отаџбини. Целога живота носио је у себи љубав сељака према земљи и пред смрт био је купио „једно велико имање у свом родном крају, да. би после смрти имао шта оставити жени и кћери, ако се пензије угасе. Можда с надом да ће му жена најзад пристати да се пресели из Беча. |

Али му је кћер ускоро остала удовица, са сином (који ће, кад доспе до младићских година, умрети од породичне болести Караџића), и вратила се у Беч мајци. А Вуков једини син који му је остао од толиких синова одавао се пијанству; што је још био у српској војсци, могао је само да захвали кнез-Михаиловим обзирима према староме Вуку.

Тако се Вук, после бављења у Србији и по Црној Гори, у кају је ишао, како изгледа, по жељи кнеза Михаила, у јесен 18623 нашао опет код куће у Бечу. На Митровдан те године прославио је педесету годишњицу свога јавнога рада и седамдесет шесту годину живота,

То је било његово последње појављивање у јавности. Почетком 1864, после кратке болести, он је умро 26 јануара и сахрањен на гробљу Светога Марка у Бечу. Одатле је пренесен у Београд (897, где му прах почива поред Доситејева, у порти Саборне цркве.

БОЖИДАР КОВАЧЕВИЋ