Naša književnost

180 _ - = 5 - Књижевност _

„јер нису потребни, али одмах додаје: „ја би заиста јер и при концу речи изоставио, да се нисам необичности бојао.“

Тек са почетком ХГХ века нашао се човек који се није бојао те необичности, другим речима тога револуционарног нонконфор"мизма, али ће се ње бојати још деценијама и деценијама многи јачи и већи од Емануела Јанковића, и не само противници, Него и пријатељи Вукови. Јер, та „несбичност“ није била ни малена ни. безспасна, с њом се могао у коштац ухватити само рођени реформатор и борац какав је био Вук.

Вуку је то морало бити бар делимично јасно већ у самом почетку, кад је у уводу своје граматике, 1814 године, писао: „Мене је истинита ревност к роду моме ободрила и принудила да зажмурим и да једампут тумарим главом кроз ово трње, макар на ону страну сав подеран и крвав изишао.“ (Већ ова младалачка изјава носи у себи две битне карактеристике вуковског духа. Прво, он предвиђа бсрбу и трње и не бежи од њих; друго, он ниједног тренутка не помишља да би могао и остати у трњу и не изићи на другу страну.) Е

И Вук је већ тада окарактерисао свој потхват као прогресиван, као на свој начин револуциснарну новину, кад је писао својим широким и јасним начином сву на око свакодневну истину: „То је. највећа разлика између човјека паметна и између простака, што паметан чевјек једнако мисли и труди се да што боље научи или · измисли, и да он буде паметнији од својих старих, а његова дјеца од њега; простак пак све је рад да остане као што су му и стари били а његова дјеца као и он што је. Какав би јадан и жлостан овај свијет био да су сви људи онаки као што су и њихови ари били.“

Као што се види; Вук својим филолошким погледима даје социјалну подлогу и баца у противнички табор, и то врло вешто, угарак прогреса; тако он од самог почетка везује своју идеју 0 реформи језика са идејом општег прогреса у свету, са напредним духом времена.

И временски Вукова борба пада тачно између две револуције Борба почиње убрзо после Првог устанка, а завршава после Пе од 1848 године. Она је тако омеђена са два револуционарна покрета, и сама на свој начин револуционаран покрет. Тако Вук са својом реформом претставља уствари народ који надире из дубоке позадине у коју га је потисло османлијско владање и тражи да каже своју реч. („... Пак ћу мој матерњи језик. онако писати, као што