Naša književnost

192

Књижевност

Ми немамо сна на дну без дна. Док један и два... Иду у рат. Корача невреме. То мртвадц зна. Какав је младић — последњи сат. Кроз ноћ, кроз мрак тутњи му бат, Осушен млаз костурних ногу,

А крв клобучи кроз стрељан врат Као непливач у вртлогу.

Плаче наша крв седа Што не зна бити лака Постеља од облака, Вата преко уједа.

О цепти крв од леда Што није рука јака

Ко штит, усто из рака, Да болу прићи не да.

О плачемо, младићи, Под земљом — Срби, земљаци! Из гнезда пашће Тићи... Долазе црни гости. Плачемо, смрт ће наићи Ножем преко младости.

Бездном врије смрт густа, Без ока и трбуха

Без даха и без круха.

Не плачи. Стисни уста. Под срцем мајке туђе

_ Бори се, бори тврђе.

Одгризи јој руку црну.

У борбу, у пловљења.

Нек вам непци утрну

Од корена камења.

Боли крвг Слабост је варка.

Мори смртг Мир је превара.

Лопти ли О крви жарка

Провали. Нек смрт с тобом изгара. ,

вео пе