Naša književnost

па И и

– 208 с Књижевност

тих Јатаган-малаца, већ и оних по палатама. Ових чак и више. Бар што се тиче њихових духовних стремљења. Јер у материјалним стремљењима сасвим су далеко дотерали. Па сад ако узмете у обзир да у овом огромном граду једва животаре неколико малих приватних по-

зоришта, док у дивној згради градског позоришта — једна имитација Париске Опере — играју само трупе које долазе на гостовање, трупе трећег реда, — ако дакле све то узмете у обзир, онда биће

да има нешто на том бананизму. То што се тиче оних по палатама. О стремљењима радног народа говорићемо мало доцније.

Сам бананизам као израз смерности и скромности духа свакојако је једна веома богоугодна особина, те није никакво чудо што Бог те људе воли, па им преко свих других благодети, на које ћемо се вратити, шаље и праве правцате чудотворце, каквих на свету није било више од времена пророка и господа нашег Исуса Криста.

Мени је срећа доделила да се тамо затекнем баш у доба кад се тако опет излила милост Господња на ту земљу, те вам морам мало подробније да причам о таком једном чудотворцу.

Зове се Антоније Рибеиро Пинто. Јавио се тамо негде у беспућу бразилијанске прашуме у месту Уруксини. Има му око 70 година. Дотле незнан и изгубљен као сваки други сеоски попа, одједном, такорећи преко ноћи, дошло му божје надахнуће и почео да чини чуда. Сакати су проходали, слепи прогледали, глуви опет прочули, а умно поремећени опет постали паметни и разумни.

А новине — та зашто тамо постоји слободна штампа» — објавиле народу радосну вест. Из дана у дан посвећивале ступце том великом и чудесном догађају. Са најподробнијим подацима. Таји тај, улица та и та, ево и слике ако не верујете, боловао толико и толико година од те и те болести, толики га лекари узалуд лечили, а сад само један благослов оца Антонија био довољан да га излечи. И то немојте мислити да попа сваког болесника понаособ благосиља. Кад би он за то доспео Не, већ он сваког дана дели колективан благослов целој маси болесника. Двапут дневно, у 8 изјутра и у 4 поподне, појављује се на прозору свога стана и дели благослов. То је све и то је сасвим довољно. И уколико дуже траје тај његов занат, са све то већом праксом, отац Антоније се све више усавршава, па су већ почели јављати случајеве исцељења људи који су тек били на путу за Урукаину. Море, исцелили се и они који су само пили водицу, коју је он благословио! Забадава, али пракса много чини, чак и код чудотворца. .