Naša književnost
| | | | |
па
ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД
ПОВОДОМ НУШИЋЕВОГ „ПОКОЈНИКА“
ЈЕ
Нушићева дела, пре „Покојника“, жигошу изопаченост малограђанске средине када приказују њене друштвене и политичке факторе, њену власт („Народни посланик“, „Сумњиво лице“). Истовремено, она идеализују патријархални, тихи домаћи живот („Свет“). Тај породични живот изолован је од живота улице високом оградом и у њему се спокојно плеви башта, гаје
пилићи, поштује родитељска реч. Међутим, са улице се јављају промене,
утицај споља је кобан, неодољиво пробијају новотарије које каљају чар– шијски образ и руше старе светиње. Очигледно, разорна снага која изазива трагичне промене у породици и друштвеном моралу уствари је процес капиталистичког устројавања Србије.
Нушић са тугом уочава ишчезавање старог чаршиског морала, са носталгијом се сећа минулих времена, док са срџбом дочекује модерно доба буржоаске стварности („Београд некад и сад“). Он, при томе, не увиђа довољно неминовност тих промена и негира их, али са истодиски ликвидиравих позиција. Нове одлике, сложеније и развијеније, гледа очима човека који се у целости буни против друштвеног развитка. Декадентне појаве грађанске класе и све што је у друштву измењено, било негативно или позитивно, ту– мачио је као последицу измене „старог“, односно патријархалног начина живота. Са тог становишта он је ставио под исту капу и разузданост монденских кругова буржоазије и неке видове друштвеног прогреса („Београд некад и сад“, „Ујеж“).
У „Покојнику“ Нушић као да увиђа да је негирање доминирајуће буржоаске стварности носталгијом за старим, у суштини овековечавање преживелог, — донкихотство. Он се труди да ту стварност реалније сагледа, да уочи њене измене.
На пример, изгубила се раније тврдоглаво заступана теза да брак, једном склопљен, мора бити по сваку цену очуван. Нушић у каснијим делима види измењен, нов, друкчији, тј. савремени буржоаски брак (Рина — Новаковић). Брачни пар, сматра брак подесном комбинацијом домаћег и друштвеног живота, испуњење потребних друштвених формалности. Хармонија сестварена разумним прилагођавањем друштвеним узусима. Путем њих, очунањем спољашње пристојности, оба супружника стичу потпуну слободу. Зато Рина енергично брани такав брак: „Ја сам сад тек у овом начину живота познала шта значи то срећа у браку и сад зар да се вратим у брачно ропствор“. Кад сазна да њен муж има љубавницу она је доследна своме буржоаском схватању брака. „Не бих желела да га узнемиравам. Не сме он
6%
пива ка зе