Naša književnost

пр УРА о"

~

И а И Ју с ар о иРе И Ца

438 Књижевност

сима друштва значи борити се за бољи и праведнији друштвени псредак. На тај начин, Бјелински одбацује теорију „уметности ради умегности“, даје теорију уметности која треба да служи народу и напретку. Због тога Бјелински претставља јединствен пример међу свим књижевним критичарима и теоретичарима свога доба у читавој Еврспи, он је најдаље од свих отишао у својим естетичким схватањима.

Систем естетичких погледа Бјелинскога претставља складно изграђену целину. У том систему једно од најважнијих места заузима поставка Бјелинскога о ономе што се на руском језику зовг „нарсдност“, тј. народни карактер, књижевности. Нико као он није умео уочити народни и национални карактер песника и књижевника свега доба. Он је први осетио, расветлио и истакао дубоко народни кграктер великог руског песника А. С. Пушкина. Народни карактер књижевности Бјелински је повезивао са прогресом и ослободилачком борбом. Он је признавао народни карактер само оним књижевним делима која су жигосала експлоатацију и насиље, која су истинито сликала живот народа. И овде се огледа револуционарни карактер погледа Бјелинскога. Он је побијао и исмевао схватања

" словенофила, који су тврдили да праве народне особине треба тра-

жити у заосталим наравима и обичајима и који су зато идеализовали застареле форме друштвеног развитка, бранећи кметство, са-модржавље и православље.

На основу својих прогресивних схватања књижевности Бјелински развија и своју поставку о типичном у књижевности. Почев од своје оцене Гогољевих приповедака, Бјелински у низу чланака и расправа даје своју концепцију типичног у књижевности. На анализама конкретних књижевних дела он генијално открива типичне карактере и појаве у делима великих руских реалиста — својих савременика. Његове анализе појединих ликова и карактера у делима Грибоједова, Пушкина, Гогоља и других претстављала су права сткрића за читаоца. Читаоци су тек после тих анализа могли да уђу дубље у суштину тиличних појава и карактера насликаних у књижевним делима, да дубље схвате стварност коју су уметнички приказивали руски реалисти прве половине ХЈХ века.

У руском револуционарном покрету ХЛХ века В. Г. Бјелински заузима нарочито и важно место. В. И. Лењин у свом чланку „Из прошлости радничке штампе у Русији“ поделио је револуционарни покрет у Русији на три етапе, и то: „1. племићки период, отприлике