Naša književnost

560 ; ; Књижевност

против антихуманизма — као одраза страха реакционарне буржоазије пред неизбјежним развитком објективне друштвене стварности, као тумачења које има за циљ да у човјеку убије све људско, да се човјек прикаже или у виду животиње или да се замијени стварју, предметом, при чему предмет постаје индивидуалност, „главно лице“, „јунак“, а жива људска индивидуалност се претвара у предмет, у механику и геометрију;

против ирационализма. — као проповиједања реакционарних идеја да је човјек, тобоже, по својој природи антисоцијалан, да је цјелокупна његова дјелатност усмјерена на задовољење егоистичних _ интереса личности, да се „слобода личности“ састоји тобоже у ослобођењу човјека од колектива, од народа;

против песимизма — као одрицања вјере у живот, у прогрес, у будућност човјечанства, као гпологије смрти, као поетизације труљења; прстив национализма — као пропаганде шовинизма, расне дискриминације, као прецјењивања културе појединих земаља и погцјењивања културе других земаља, као апологије „духа нације у третирању умјетности;

против лажног новаторства — као апсолутног уназађивања умјетности у формалном смислу, као разбијања, замрсивања, обесмишљавања, ломљења и загађивања свих средстава и елемената умјетничке форме, уништавања сваке насљедности и логике у развитку умјетничких облика, уништавања сваке могућности стварног напретка, истинског новаторства у умјетности. ;

Комунистичка партија Југославије мора се, — на свом сектору општег комунистичког идеолошког фронта, — борити против иностране буржоаске декадентне и формалистичке умјетности, она мора покретати и организовати на ту борбу све своје културне раднике и сбе културне раднике наше земље који су — као народно-фронтовци — спремни да се боре за нови живот и нову умјетност, — из ових основних разлога:

1. Реакционарна, декадентна, формалистичка умјетност у капиталистичком свијету је форма буржоаске идеологије, идеологије непријатеља радног човјечанства, његове слободе, будућности, културе. Та форма идеологије служи класним интересима империјалистичке буржоазије — „служи тајно и јавно, посредно и непосредно, префињено и вулгарно — већ према ситуацији у различитим капиталистичким земљама и према могућностима и средствима разних врста умјетности“, Она је, — и у свом вулгарном и у свом „префи-