Naša književnost

к

ОЈЕДНОЈ СТРАНИ БОРБЕ ЗА НОВУ СОЦИЈАЛИСТИЧКУ КУЛТУРУ И УМЈЕТНОСТ

Ријеч Радована Зоговића у дискусији на Петом конгресу КПЈ

1

Другови Александар Ранковић и — нарочито — Милован Ђилас посветили су у својим рефератима посебну пажњу питањима борбе за нову, социјалистичку културу и умјетност, за подизање нових, комунистичких културних и књижевних кадрова, за сигурно и позитивно васпитно дјеловање свих врста умјетности, за побољшавање материјалних и организационих услова и облика цјелокупне културне дјелатности у нашој земљи. Друг Ранковић је особито нагласио „потребу подизања квалификованих теоретских кадрова који би водили борбу за идејну чистоћу, за научна схватања на натим школама, на пољу културе и уметности, — прстив заосталости сваке врсте“. Друг Ђилас је, — реферишући о послијератној дјелатности Партије на покретању књижевног и умјетничког живота, — рекао, између осталог, и ово:

„Полазећи од гледишта да је процес развитка социјалистичке књижевности и умјетности врло сложен и дуготрајан процес, партија је радила на окупљању, активизирању и помагању свих књижевника и умјетника који идејно-политички стоје на становишту тековина Народно-ослободилачке борбе, настојећи путем идејног утицаја да унесе напредну, социјалистичку идејност у њихово стваралаштво. Партија је, у разним облицима, водила борбу против идеолошких непријатељских схватања умјетности и против декадентних тенденција у умјетничком стварању... Борба против утицаја буржоаске реакције на нашу културу, борба за социјалистичку идејност наше културе — један је од наших првих и најважнијих задатака.“

Ови закључци и поставке, односно пракса о којој и за коју говоре, показују јасно да је Комунистичка партија Југославије чврсто