Naša književnost

би он је исто тако код куће као и у покретном шатору кавкаског"

војника“. Да упозна душу сељака могао је писац који је стално. стледао своје мисли на животној пракси, који се непрестано уживља- ·

вао у предмете својих медитација, који је свом снагом духа осећао горућа питања свог доба, није се склањао од њих, већ је пасијом научног истраживача тражио одговора на њих. Толстој је изгарао, као писац на проблемима свога народа. Осећао је племићки грб. као нешто преживело, недостојно, као нешто што пече историјом неправди и насиља. И одлучно је збацио тај грб, бацајући у лице дивљачког царизма најтеже истине о понижавајућем положају народа у репству. Лењин је велики део његовог уметничког рада назвао огледалом револуције. Онај пламен који је избијао из гњева и протеста угњетених милионских маса у Русији под царизмом надахнуо је Толстојева генијална уметничка дела.

Величина и историски значај Толстојевог реализма у томе је што је Толстој одразио процес сазревања револуције, што му је велика стварност историске епохе пред револуцију дала садржину, што је револуција у процесу свога развитка говорила из његових дела. При томе су се јављале изразите противречности Толстојевог“ гледања на револуцију. „Противречноста у Толстојевим схватањима — каже Лењин — нису само противречности његове личне мисли, него одраз оних веома компликованих противречних услова, социјалних утицаја, историских традиција, који су одређени психологијом различитих класа и различитих слојева руског друштва у споси после реформи, а“пре револуције.“

ж ж =

Уметнички рад Толстоја сав је против схеме. Ликови његових романа, приповедака и драмских дела веома су животни, приказани у свој својој сложености, у свој својој укупности. Толстој је дубок психолог, он се не задовољава једном страном карактера, или једним видом психе својих јунака. Он развија живот своје личности, пратећи је у свима њеним успонима и падовима, у свима њеним душевним стањима, душевним бродоломима и уздигнућима. Он испитује оно што је најизразитије људско у својим личностима и не скрива њихове особине идеализацијама и улепшавањима и тада када према њима има очигледне симпатије, Идолатрија је далеко од њега. Она се противила његовим непоколебљивим осећањима истине,

; .