Naša književnost

Еснафски људи“ · 663

Али је празником, ако је падао у мрсан дан, сматрао за дужност да добро поједе и попије. Само је и тад, за калфе и шегрте, налазио параграф у својим правилима.

— Воспомни сја, — опомињао је свога старог калфу, Јанка, да жена красива и добро вино слатки отров јест, у малом количеству полезан, у великом пагубан.

Та чврста начела, ти многобројни прописи за сваки тренутак и поступак чинили су газда-Трифуна спокојним и срећним. Био је толико задовољан својим карактером и својим стањем да се не би мењао ни са ћесаром у Бечу — какав ћесар!... — ни с митрополитом, па чак ни с царем Петром у Петерсбургу, које је сматрао за прве после Бога и о њима увек говорио с восторгом. Још само да ожени сина, па да крене на Свети гроб, хаџија да се назове, хаџи-Трифун, а онда може и да умре, ако је суђено.

Док се он тако топио од задовољства, чељад око њега од те силне стеге једва је дисала. Није им дао врднути, засипајући их наравоученијама.

Поређају се по рангу и заслузи за сто, дугачак, стамен, букор —- солидан као и све под његовим печатом: у челу газда-Трифун, одеснују најстарији калфа, готово ортак, Јанко, са друге стране други калфа, бата-Макса, па редом све до Антонија из Рушња. Женска чељад, Дафина и баба-Тана, стара елушкиња, ручају, наравно, лосле, кад се они разиђу. |

И чим изнесу велике чиније пасуља, (ретког, запапреног, с комадићем сланине или залогајем говеђине на свако лице, ако је мрс, или голо, незапржено сочиво, ако је пост), газда-Трифун почне да поучава. Укрути важно онај свој прст и удари у предику:

— После риби кушај орахе, а после мјаса. сир. Мјасо, пак, од козла и зеца не кушај, да ти на серце не падне туга и унилије. Вино пиј по совершенију обједа, на концу, чисто, немјешано с водоју, от винограда својего, триљетно...

Разглаба газда-Трифун своја хигијенско-гастрономска упутства, док чељад с муком жваће грах трогодац. Пљушти Антонију вода на уста од газдиних речи, док лови зрна пасуља по пладњу, а после ручка све до вечере наваљује због запапреног јела на бокал с водом. Па ипак, чак ни међу четири зида, ни у најтајнијим мислима, ни у сну, нико не покушава да му се одупре; свак је увереп да је света истина све што газда-Трифун ради, говори, мисли. Али

ож