Naša književnost

У

ДЕ А ЕУ

ЛЕСАЖ И ЊЕГОВ ЖИЛ БЛАС

Доба у којем Лесаж живи и ствара пада у време између две епохе. У њему се огледа пропаст апсолутистичке монархије, н у исти мах рана зора револуционарног века у Француској.

Прве две свеске „Жила Бласа“ појављују се 1715; то је година смрти Луја ХТУ. После њега апсолутизам у Француској нема више онај сјај и ону снагу коју му је давао „краљ сунце“. Политика силе изнутра и споља, политика језуитског и сталешког насиља, филозофија необузданог изживљавања, расипништва, себичњаштва и шпекулантског лицемерства основне су црте друштва на двору. Регентство Војводе од Орлеана, који влада уместо петогодишњег дечка, Луја ХМ, претставља период брзе пропасти. Сељаци, најмногобројнија класа у Француској, живе у беди, грцајући под тешким државним порезима и феудалним наметима племства и цркве. Но и грађанска класа — привредно ојачала — спутана је ограничењима двора и бирократије. И њу тишти систем који кочи развој трговине и индустрије.

Влада је дубоко запала у дугове, а регент полаже све наде у Кредитну банку и акције Мисисипија шпекуланта Џона Лоа. Држава се ослобађа дугова непоштеним манипулацијама, исплатом веровника хартијама без вргдности. Ова неуспела трансакција претставља једну од најранијих берзанских шпекулација којом су десетине хиљада лишене имовине. Од Луја ХУ потиче изрека: „После нас потоп“.

Лесаж још није рационалиста у пуном смислу. Он још не критикује друштвени систем као целину. Он не заузима непријатељски став према моћнима, носиоцима владајућег поретка. Он приказује пропаст феудализма, распадање сталешког поретка, мане и слабости господара и њихових слугу. Он јасно указује да је основни мотив и покретач у епоси трговачког капитала свемоћ новца. Све моралне обзире, све врлине карактера побеђује тежња за богатством.