Naša književnost

[4 у

Хроника:

њем предмета Ђуро Гавела; штета је само што није више користио необјављену Вукову преписку. Слично томе професори универзитета Михаило Стевановић и Радомир Алексић начинили су један избор одабраних страна, понајвише из Вукових списа, а нешто и из Бранкових и Даничићевих, под насловом „Из Вукове борбе за књижевни језик и правопис". Ту су одломци из предговора, књижевних објава, преписке, фрагменти Вукових критика, полемика са Јованом Хаџићем, књижевни договори у Бечу итд. (Занимљиво је да у овој књизи нема садржаја). Обе књиге издала је београдска „Просвета“, као и „Први и други српски устанак“, историске Вукове списе у редакцији Ђ. Гавеле.

Од мањих пригодних публикација "вреди поменути брошуру Илије Кецмановића о Вуку (издање сарајевске „Свјетлости"), књижицу Милана Богдановића и Божидара Ковачевића »Вук Караџић, његов живот и културнореволуционарни рад“ (у ствари два чланка које је Коларчев Народни универзитет прештампао из „Књижевности“ као материјал за своје предаваче) и словеначки зборник чланака „Вук Караџић ин његова доба" који је објавио „Словенски књижни завод у Љубљани. Зборник садржи чланке оригиналне или преведене са српскога (из „Борбе и „Књижевности“), од ових писаца: "Радована Лалића (Вук Караџић — велики градитељ србске културе), А. Белића (Вук

ПОЗОРИШТЕ И ФИЛМ:

697

ин Словани), М. Богдановића (До Вука ин од Вука), В. Глигорића (Подоба Вука Караџића), Б. Ковачевића (Вуково живљење), И. И. Срезњевскога (Вук о Копитарју), В. Караџића (Писмо кнезу Милошу) и два чланка Антона Слодњака (Неколико припомб о Вуковем впливу на словенско словство; · Фран Левстик при Вуку). Врло лепо уређен и, ма да скромно, укусно опремљен, овај мали зборник исцрпно ће обавестити словеначке читаоце о раду и значају Вуковом.

Сем тога, Вукова прослава је изазвала и два замашнија и озбиљнија дела претседника Српске ахадемије А. Белића.

Др. А. Белић, који је у више прилика и раније писао о Вуку и објавио више брошура („Вук Караџић' 1933, „Борба око нашег књижевног језика и правописа" 1935, „Дело Вуково" 1937 итд.), сад је сакупио све своје чланке, расправе, предавања, и додавши им неколико нових и необјављених, објавио их је у две књиге: „Вукова борба за народни и књижевни језик' и „Вук и Даничић". Синтеза многих студија и дугога размишљања, ове две књиге упознају читаоце с Вуком, његовом борбом и епохом у танчине. Писане врло јасно, прегледно, мисаоно, ове две књиге, нарочито у неким деловима, пример су како научник треба да пише за шире кругове читалаца.

Обе је књиге објавила београдска „Просвета.

СТВАРАЛАЧКИ ПУТ ЧАРЛИ ЧАПЛИНА

У издању Филмске библиотеке објављена је студија совјетског "критичара Александра Лејтеса „Таленат и поглед на свет", преведена из мајског броја совјетског часописа Нови мир, у којој се критички осветљава

стваралачки пут Чарли Чаплина. У овој студији, писаној на једноставан и убедљив начин, дата је, с пуно разумевања и необичном јасноћом погледа, анализа уметничког дела овог напредног филмског с прегаоца од његових