Naša književnost

уже

Еснафски људи 749

— Па биће деветнаест... ако баш нема, ту је.

— Е, таман! — задовољно ће Теофило. — Ти четр'ес, она деветнај'с. Тако и треба: муж да је постарији од жене, да га добро слуша и почитује.

— Ама, грех је... Ко је био на Светом гробу, тај се више не жени, — брани се Трифун.

— Је л пише то у крмчију2 — пита Теофило.

— Не пише, али је адет.

— Лако ћемо за адет, кад само неје закон, — весело одмахну руком Теофило, па додаде: — А знаш ли ти да се аџији, кад трипут целива Свети гроб, сви греси унапред опраштају. Чим добију аваз да си пољубио Свети гроб, тамо горе узму тевтер, нађу твоје име и Свети Петар запише: „Аџијска душа, безгрешна, чим умре да се пусти у рај“. у

Прекипе Трифуну због тих безбожних речи:

— Хајде, не будали! Нит ћу се ја женити, нит ће кир-Андон давати своје дете удовцу. =

— То ли те мучи» — насмеја се Теофило. — Био си ти удовашџ три године. После сваки удовац постане опет момче за женидбу. А што се тиче кир-Андона, остави ти то мени, не бери бригу. Девојка му оматорила, пропустила свој ред, коме ће него удовцу...

Х

Као да журе да се што пре уклоне од новога живота и реда који ће настати у хаџи-Трифуновој кући, баба-Тана и Јанко умреше једно за другим, у малом размаку времена. Преминули су онако како су и живели. Баба-Тана умре сасвим праведнички: није се дигла као обично у своје време и кад је најмлађи шегрт, који јој је положио ватру, дошго до њене постеље, да је дрмне, одмах је видео да се већ давно скочањила. Умрла је тихо, у најдубљем сну, и не приметивши да је из обичнога сна прешла у вечни. И Јанко се преставио зачас. Премештао бурад у подруму и кад се није појавио на вечери сетише се да га нису видели цео дан. Лежао је на доњим басамцима сав згрчен. Позлило му, почео да пузи, хтео да изиђе ва ваздух и умро.

Хаџи-Трифун их сахрани пристојно, Јанко чак свечано. Годинама већ није узимао ајлук, а никога свога није имао, те хаџија

: Књижевност 4