Naša književnost

60 . Е 1 а > 54 а Књужевност

. - ! 5 јала свега два месеца. Контрибуције, блокада и застој у трговини;

скок цена, јасна Наполеонова намера да створи војничка и политич-

ка упоришта на Балкану, — све је то пожуривало Доситеја да напусти Трст и оствари најзад своју намеру. Предвиђало се да Пе се Француска и Русија ипак сукобити једнога дана и већ због тога је Доситеј свакако желео да се нађе у странама ближим Русији. Доситеј је пошао из Трста „пре зоре“ 13/25 јуна 1806. Овај ње-

гов растанак описао је Соларић и ми не можемо, а да га не наве-

демо: „У навечерје онога јутра, попзопростивши се Сократ наш са свима пријатељи, окружен буде от неколико, пређе к тому отбраних младих љубимаца својих, и возљуби с њима... у предградском једном вертићу насамо, у летњег вечера тихости и -благовокој зеленини, вечерати, По вечери у граду, у сербској кафани, под знаменијем Звјезде поларне) буде нас више, где јагмећим нам јошт који кратки час у дружеском колу с Наставником, дојђе ондешњи господар њеки и, сазнавши о бившем: — То је, Господлијнје, пренеиправа њиежкеа та аввје черав и _- еаро ли х око нас баш дванаесторице! — што, згледавши се, најђемо да по случају тако и бјаше.“

Ре . ђ % (ДОСИТЕЈ У СРЕМУ И ВЛАШКОЈ РАДИ ЗА СРБИЈУ).

Одлазећи из Трста, Доситеј се кратко време задржао у Карловцу и нешто дуже у Сиску. Крајем јула или почетком августа стигао је у Земун где се, по свој прилици, већ првих дана састао с изасланицима који су носили тршћанским Србима посланицу устаничких вођа. У овом апелу, упућеном 7 августа 1806, устаници моле Тршћане да помогну „отечеству које се сад онако колеба као на пољу Косову“. Нама се чини да је и Доситеј морао сарађивати на овој топлој и речитој посланици његовим Тршћанима. Има у њој-неколико реченица које је тешко неко други могао сачинити. То је оно место у коме се, пошто су затражени оружје и храна, Наводе Енглези као пример: .М то све од вас отечество ваше које страда, не иште да поклоните, него само, као људи богати, да кредитирате отечеству вашему као што разумни Англези кредити-

рају... и сами себи дугују, а не туђину, и зато им отечество славно |

стоји, и сваки је утјешен и срећан. Зар не може тако исто и Сер-

бија срећна бити» Зар је благородство и великодушије само . Англезима привезано и сопствено>“ Додуше; оваква мисао мо-

гла би се очекивати и од проте Матеје, који је био вешт у састављању претставки и посланица, а још више од Боже Грујовића, чијом је руком ова посланица писана. и каји је у том тренутку био најуче-

нији човек у Србији, али кад се зна да су у то време устанички ку-.

« т ~ = “) Прикривена алузија на Русију, којом су тршћански Срби и овом приликом давали маха свом русофилству. ПУК ;