Naša književnost

ови вњеј нечим

појеле

2: чи

| Е | 5 рири и изасланици, и поред забране аустриских власти, сваки час

прелазили у Земун, лако може бити да је и Доситеј учествовао у

састављању писма његовим Тршћанима. :

Можда је уз ову посланицу отишла у Трст и лична препорука Доситејсва његовим пријатељима, јер Драго Теодоровић прилаже 1500 форината, његови рођаци Ђуро и Перо Теодоровићи 4000, Вићентије Ракић 100, а сви Тршћани овом приликом у свему 11.400 форината, врло велику своту у оно време.)

Ипак, Доситеј није одмах прешао у Србију. Аустриске власти биле су затвориле границу и будно пазиле на везе са Србијом. У годинама кад се тешко чине авантуре, Доситеј је очевидно хтео да легално пређе границу. Можда је сем тога желео да види шта ће учинити руска војска у Влашкој, а свакако је и очекивао да Београд падне у српске руке. Али није могао срцу одолети, а да бар за тренутак не ступи на слободну територију. Кад то није могао учинити из земуна, где је сувише био на видику аустриским властима и њиховим достављачима, он је отишао у Банат и одавде тајно прешао у Србију. По свој прилици, то није била екскурзија из радозналости; Доситеј је прелазио позван.

Вођи устанка, неписмени сељаци и оно неколико необразованих свештеника и сточарских трговаца, још од првих дана устанка тражили су савета и подршке од својих културнијих сународника из Војводине. Мако су били поданици једнога великог царства, аустриски Срби показали су толико живог учешћа и родољубља за време целога устанка да никакве границе и препреке нису могле спречити њихове везе. с устаницима. А устанички вођи са своје стране, ма да прости људи, у већини случајева знали су коме треба да се обрате, па је природно што су видели и величину Доситејеву и корист коју ће им његова помоћ донети. Е

__У једном писму, датираном 94 септембра, он пише како се умало није утопио у банатским ритовима, али не би жалио да се и то догодило кад је само доживео да му ноге ходе „по земљи обитаванија“. Из ових завијених речи не види се на ком је месту прешао, али идућег дана, у другом једном писму, он помиње смедеревски крај: „Како ми се пели живот кратак чини док смедеревске нисам видео пределе!“ Кад се прочитају оба ова писма, опажа се да је Доситеј врло опрезан, скривајући две-три значајне реченице низом ласажа у којима казује најобичније ствари. Његова је посета устаницима очевидно била поверљиве природе.

И · » Е 6 Доситеј се тада бавио у Смедереву или у неком оближњем селу

· сасвим кратко време. Биће да се састао са самим Карађорђем који

се у септембру вратио са бојишта у Смедерево где је тада заседавао Совјет. Карађорђе је долазио због важних послова: да чује шта је српски изасланик Ичко урадио у Цариграду и да се посаветује о

5,

7) М. Петровић, Финансије и установе обновљене Србије 1, с. 69.