Naša književnost

62 > : ак ; Књижевност

погодбама мира, о којима је тих дана требало дати одговор Турцима. Као увек, и сад су се тражили помоћ и савет у аустриских Срба. ·

_ Ми данас не можемо поуздано знати да ли је Доситеј зван или слан од кога, али се види да су му на тим састанцима поверени извесни послови. Он из Смедерева одлази у Карловце с поверљивим порукама Карађорђа и Совјета митрополиту Стратимиревићу.

По предању које је забележио Д. Руварац,5) митрополит је Доситеја дочекао врло свечано. Изишао је пред њега са чирацима и рипидама и увео га испод руке у свој двор, што је очевидно био знак највећега поштовања. Е

Доситеј му је долазио не само с порукама, него и с извесним личним искуством. Он је видео неке од вођа устанка, разговарао с њима о ситуацији и они су га послали с порукама Стратимировићу. Он је сад знао како изгледају, шта мисле и шта намеравају ти људи; он је сад већ имао неки поглед на устанак и на стање у Србији. Разговарајући и саветујући се затим с митрополитом, Досктеј је могао још више пречистити својермисли о проблемима Србије, а нарочито о њеном уређењу. ;

Ми не знамо какве је поруке од устаника Доситеј пренео Стратимировићу, али се можемо домишљати да су устаници, поред разговора о спољашњој политици, тражили савета како да уреде државу. На то нас бар упућује писмо које је Доситеј мало касније из Карловаца упутио Јакову Ненадовићу, проти Матеји и Божи Грујовићу. Ово писмо, додуше није сачувано у оригиналу, него као „копија отвјетов от Доситеја Обрадовића“, у једном прилично слабом препису, али се по свему види да је доиста Доситејево, или боље рећи Доситејево и Стратимировићево, писано негде крајем лета или почетком јесени 18069). Како је тек недавно објављено!), те се не налази у збирци Доситејевих писама нити је ушло у државно издање његових дела 1911, ми ћемо овде укратко навести значајније мисли из овога ,„отвјета“.

Већ сама реч „отвјет“ (одговор) указује да је писмо одговор на нечија питања, а да мисли у њему нису само Доситејеве, него и Стратимировићеве, види се по томе што Доситеј неколико пута наглашава да тако мисле у Карловцима. Најзад и чињеница да је писмо устаницима послато преко Косте Јовановића, пензионисаног аустриског капетана у Кленку, који је био митрополитов извештач о Србији, указује да је и Стратимировић имао удгла у њему.

У овом писму Доситеј саветује устанике да на модеран начин уреде војску, финансије, судове, цркву и школу, да оснују сталну и уређену управу и да слушају Карађорђа, што је могао саветовати и

") Противници штампања Доситејевих дела. (Бранково коло ХУШ, с. 195).

")Н. Радојчић, Доситејево писмо о уређењу и просвећењу Србије, (Летопис, књ. 300, с. 8—33) - 562

2") Преписивач је ставио прво 15 август 1806, па затим превукао годину 1806 и ставио 1805, али то не може бити, јер се из других Доситејевих писама види да је тада био у Трсту. ; у