Naša književnost

БГ -=8

+

У тај час руска војска је наступала кроз румунске кнежевине

"и Срби су желели да дођу у везу с њом. Хтели су да обавесте Русе 0 свом положају, да добију од њих савета о погодбама мира које

је Ичко донео из Цариграда, а пре свега да разаберу шта Руси смерају с њима и шта од њих желе. Али су и Аустрија и турске власти на Дунаву спречавале ту везу која се могла успоставити само кроз аустриске и турске територије. Шта је, дакле, било природније, него послати старца Доситеја који је знао руски и умео да се понаша у великом свету и који је своју мисију могао извршити паметно и неприметно» у

Руси су заузели Букурешт 14 децембра 1806. „Доситеј је после тога дошао код команданта Михељсона, бавио се неко време у његовом главном стану и вратио се одликован у Земун. По свој прилици марта 1807, јер тих дана пише оно писмо у коме помиње као сасвим скорашњи доживљај како се устрашио идући покрај Олтех

Ова Доситејева мисија може се довести у везу са догађајима који су наишли после његова повратка из Влашке: устаници су одбацили готово већ углављен „Ичков мир“ и постали руски савезници.

У томе је несумњиво и Доситеј имао удела. Карађорђе и Совјет били су задовољни његовим радом. Његов углед порастао је у њиховим очима и они ће га, вероватно сећајући се ове његове мисије код Руса, слати и доцније, године 1811, у једном исто тако важном послу, Русима у Букурешт.

% 7 ЈУ,

(ДОСИТЕЈ ПРЕЛАЗИ У СРБИЈУ) у Деветнаестога марта 1807 Доситеј пише из Земуна, по повратку из Влашке, својој тршћанској пријатељици, Софији Драге Теодоровића: „Не чудите се што јоште нисам у Београду: рад бих лепо проћи, а не продерати, — а проћи ћу.“ Ту исту мисао он понавља и 10 априла, пишући архимандриту Миоковићу: „Јоште у Земуну пребивам, не имајући но чекајући дозволенија да у Сербију пређем. Рад бих поштено проћи, а не продират. И тако ти... као Аврам спрама раја стојим.“ пас ЛИ ; Очевидно, Доситеј жели да пређе у Србију легално, не долазећи у сукоб с аустриским властима. Он се боји да Аустрија, која непријатељски гледа на устанак, нарочито откако су Срби постали савезници Руса, не уђе у Београд, Шабац и друге подунавске градове те тако учини крај српским тежњама. Свакако га је смућивала и Тицанова буна у Срему, за коју је Аустрија имала доказе да је у вези с устанком у Србији, и стога сумњичила издајством своје поданике Србе. Сем тога он је, по свој прилици, желео, ако једном буде морао изићи из Србије, да се не замера аустриским вла- стима. Најзад, он хоће да у Београд пређе са својом књижницом која ће му бити врло потребна у његовом послу. Све је то утицало