Naša književnost

Доситеј Обрадовић

да буде што обазривији и зато је хтео да оде у Србију са редовним пасошем.

У то време обавештајни агенти са границе шаљу неколико занимљивих извештаја о Доситеју. 25 јула п. н. 1807 један извештај доводи га у везу с афером аустирског поручника Николе Стаматовића поводом издавања једне књиге, прожете српским националистичким тежњама. Агент који то јавља очевидно није најбоље обавештен ни о књизи ни о Доситеју, али је, симптоматично да се на Доситеја сумња. Песле неколико дана, 4 августа п. Н. 1807, потпуковник Митесер шаље већ прилично поуздан извештај о Доситеју. Из њега сазнајемо да Доситеј последњу годину дана живи у Земуну, али да је за то време три месеца провео у Влашкој. Сад станује код лецедера Мише Давидовића где се бави науком и пише књисе којима жели да српски народ изведе из његова дивљег начина живота. У вези с овим он намерава, кад прилике допусте, да оснује штампарију у Београду ради издавања књига. „Иначе се, — каже извештај, — понаша мирно и ретко се може видети ван свога стана.“ Спроводећи овај извештај свога потчињенога, пуковник Перш јавља барону Симпшену у Петроварадин да се у последње време у Београду окупљају прваци устанка и да свакога дана држе дуга саветовања о свом будућем удесу. Он сматра као сасвим могуће да ће због тога прваци пожелети да Обрадовић дође к њима, како би им помогао саветима.

И доиста, то су били последњи тренуци Доситејева бављења у Земуну. Не знамо, додуше, да ли је позван ради саветовања, поменутог у наведеном извештају, али је један догађај свакако утицао да Доситеј најзад пређе у Србију: петнаестога августа п. н. руски дипломатски агент К. Родофиникин, Доситејев познаник из Букурешта, стигао је у Београд.То је значило да Руси озбиљно рачунају са Србима и Доситеј, вероватно, сад нема више разлога да оклева, утолико пре што је најзад добио пасош, свакако захваљујући горе поменутим повољним извештајима. |

У једном писму војводе Петра Николајевића Молера које је упутио Доситеју 1 маја 1810, налази се једно место према коме је Доситеј прешао у Београд на Преображење 6/18-августа. Та стилски занимљива реченица гласи: „Није само празник Преображенија даровао вас Белграду и Сербији, заједном отечеству, него равно тако и ви преображеније нам свима дадосте!). Међутим, Јевтимије Кристић, воскар, пишући из Београда у Трст једном пријатељу 16/28 августа 1807, јавља да је „наш господин Обрадовић једва... прије седам дана пасош добио и прешао сасвим, по којега имао сам срећу отити под Земун и довести га у Београд са библиотеком његовом.“ Ове речи налазе се на засебном табаку хартије, додатом Кристићевом писму, те се питамо да ли је и овај додатак писан кад и пи-

смо, 16 августа2 Ако је писан тога дана, онда би се могло узети

Е 1) Писмо је саопштио А. Гавриловић који по обичају не казује ни како је дошао до тога писма ни где се налази.

3 Књижевност

у ан ПН М а а

ЗЕН пале А аваВ а вс“

МС и АС осма лађи

а фазу Месне