Naša književnost

три дана затвора.

ћ

66 5 и Књижевност

да је Доситеј добио пасош 9/21 августа и, по свој прилици, већ сутрадан прешао у Србију, четири дана после Преображења. Само, ваља имати на уму да је „седам дана“ конвенционалан израз, тако рећи митски број, који је Кристић могао употребити од ока. Треба · такође узети у обзир да је овај додатак писму уствари посебан извештај и да чак има свој наслов: Днешнеје состојаније у Сербији и в Белград је. Кад се доведе у везу Кристаћева хвала у писму: „Тко би вас жедне Тријестанце шта се овде ради известијем напојгвао“ да није њега, Кристића, онда се може узети да је он озај извештај спремио неколико дана раније, па га тек 16/28 августа прикључио своме писму. Тако домишљајући се, може бити да је војвода Молер имао право кад је три године доцније поменуо Преображење као дан Доситејева преласка у Србију. Он је био један од највећих поштовалаца и пријатеља Доситејевих међу устаницима, па је доиста могао тачно упамтити дан његова доласка.

Доситеј је у Београду дочекан врло лепо. Једно предање казује да се пола Београда слегло на обалу и да су топови са тврђаве поздравили његово ступање на српско тле.

То се доиста могло догодити. Баш тих дана, месеца августа 1807, у Београд су пребегли, заваравши аустриске власти, неки (те-

"фан Бојовић и Петар Станимировић. Превели су их у чамцу земун-

ски учитељи Јоаким Вујић и Тодор Томић. Кад су се искрцали у пристаништу испод доњега града, дочекала их је множина света. Грлећи се са београђанима, бегунци су праћени светом отишли у варош!>).

Кад су београђани тако дочекивали незнатне људе, може се веровати да су Доситеја свечано дочекали, према његовом угледу, не само обични грађани, него и претставници власти. Није искључено да су се чуле и прангије, утолико пре што је Преображење и тада било београдска црквена слава .

Доситеј је био пресрећан што се најзад нашао у Србији. Поменути Кристић описује у своме извештају како је Доситеј (коме је дат стан у везирову конаку) „прерадостан да "се у пашини... двори погрбљено дичити може и говори: Сад сам се поново подмладио, сад већ низашто не марим, дочекао сам све, и прочаја“...

Од тога часа Доситеј ће се потпуно предати служби народу и устанку. Његови просветитељски планови неће се, додуше, у потпуности испунити, али ће он зато извршити друге, врло драгоцене послове за устаничку ствар, на које можда није помишљао кад је полазио из Трста. То ћемо видети у другој расправи која се бави Доситејевим животом и радом у Србији.

иу Божидар Ковачевић

ОБЕ ПН.

22) Узгред речено, Вујића су,

-