Naša književnost

ПРЕКО МАКИЈА КА НАРОДНОЈ КУЛТУРИ

.

У јуну 1940, слом који је наступио после битке за Француску, одвео је пук коме сам припадао до Перигора, краја о коме сам дотле знао само толико да се у њему добро једе, да је постојбина Монтења, симбола француског духа танкоћутности и анализе, а такође и постојбина „Жака Гејака“, легендарног лица које је створио покрајински романсијер Ежен Л Роа, који је опет симбол индивидуалистичког и револуционарног духа француског сељака из 1789.

Пошто је Петен потписао примирје, армија демобилисана, одлучио сам, српа скршеног у том тренутку због краткотрајног триумфа нациста, да се привремено настаним у Перигору, јер ми је повратак у окупирани Париз изгледао пун опасности због карактера моје дотадашње културне делатности. Одлучио сам, дакле, да са мојима почнем ни од чега у том крају где нисмо имали никаквих познанстава, ни једног пријатеља.

Услед тога смо се нужно одали пословима који су били нови за нас: наизменце смо били дрвосече или пољопривредни радници не рачунајући стотину других физичких радова домаћег карактера, који су нам давали утисак да преживљујемо авантуре Робинсона Крусеа. Али за нас је Робинсоново острво престало бити пусто чим су сељаци, наши суседи, приметили да смо се дали на посао, са неспретношћу варошана која је прешла у пословицу.

Наши суседи су брзо напустили своје неповерење, а пошто смо становали, више у злу него у добру, без намештаја, без алата, без покућанства и кухиње, без намирница, они су преузели иницијативу да нам позајме ко неку постељу, ко неки сто и столице, ко тестеру или будак, тањире или шерпење, кромпира или масти. Како смо им ми са наше стране чинили низ малих услуга које су нам наше невеште руке дозвољавале да им предложимо, између нас су се створиле везе пријатељства које су се убрзо претвориле у братство.

Тако је протекло скоро годину дана, док једног дана омладина варошице којој смо припадали није одлучила да организује једну вечерњу приредбу чији је приход имао да послужи одашиљању пакета ратним заробљеницима из тога среза. Како је био потребан један клавириста да прати добровољне певаче, умолили су ме да преузмем ту улогу, Тако сам присуствовао пробама претставе која се припремала, а пошто је режија једног позоришног комада садржавала за младе глумце тешкоће за које они управо нису знали како да их реше, умолили су ме такође да поправљам њихову игру и да унесем мало реда у њихову режију.

5ђ.

МЕ пр ИЕ пннивог

3 % ,