Naša književnost

68 Књижевност

О претстави која је дата, рећи ћу само то да су песме; скечеви и текстови, како драмски тако и комични, били тако банални и јадни да нису могли побудити у мени ни најмање интересовање; штавише, већина младих тумача настојала је да што безличније подржава начин глуме и „досетке“ чувених звезда биоскопа и радна. Због тога сам брзо заборавио ову претставу, задржавши међутим само понеко сећање о комичном или драмском темпераменту појединих младих пољопривредника или занатлија које сам први пут имао прилику да видим на позорници.

Неколико месеци доцније, ти исги младићи који су се при тој првој проби уверили у моју добру вољу, позвали су ме да руководим једном претставом у добротворне сврхе коју су хтели да дају у једном оближњем селу. Пристао сам, али под условом да ми се остави избор репертоара.

Узимајући у обзир до-крајности скучене могућности којима смо располагали за остварење ове нове претставе, ограничио сам се на то да предложим мојим „уметницима“ старе француске популарне песме, као и традиционалне дијалоге подједнако приступачне и тумачима и публици.

да установимо „Позоришни кружок“, у намери да се окушамо у таквим позоришним стварима које би најзад достигле известан уметнички степен. После зрелог размишљања, одлучио сам се да на чело програма ставимо једну младалачку и нежну комедију, „Срећни дани“ од Клода - Андреа Пижеа, која је једна врста савременог подражавања Алфреду де Мисеу; она ми се чинила довољно привлачна да би и код глумаца и код публике, који су били подједнако неуки у погледу позоришта, изазвала потребне напоре у тумачењу и разумевању које сам желео да изазовем код њих.

| "Тај рад нас је толико привукао да смо једног дана одлучили | С " + : |

~ Образовали смо, дакле, један колектив без звезда и прерогати| ва звезда, и увече, послерада на пољу или у радионици, састајали ; смо се да пробамо улоге или да радимо на изради декора или на уређењу позорнице: били смо час дрводеље, час тапетари, сликари, електричари, или кројачи... Били смо пуни одушевљења, иако смо на извесним пробама које су падале у дане тешког рада, кошења сена, жетве, вршидбе, бербе грожђа, били толико уморни да су понеки међу нама, који не беху тренутно упослени на позорници, или је кретање као и мимика оних који су се налазили на позорници било отежано до очајања. |

После неколико месеци рада, наша претстава је била спремљена и извели смо је с успехом, не само у варошици у којој смо становали, него и у неколико других суседних места. Међу члановима „позоришног кружока“ наш колектив је постао стварност; стварност тако приметна, и за „колаборационисте“ тог краја тако демонстративног карактера, да су они за нас измислили неологизам „мангупокрација“. Истина је и то, да су они предосећали да ће из наших многобројних састанака произићи и нештб друго сем позоришних

ара

"

. + Г |