Naša književnost

Преко макија ка народној култури За: 69

претстава, и тако, чим су се појавили први симптоми активног отпора у том крају, чим су први леци прилепљени на пропагандне плакате вишинске владе, полиција је одмах дошла да изврши преметасину међу члановима нашег „позоришног кружока“; на срећу, све је прошло без тежих последица. Мало по мало, без икакве лозинке, без отворено вођене агитације, наши младићи су осетили да сеу њима буди дух Отпора који су наш заједнички културни рад, наше држање пред страхотама тог доба били довољни да у њима побуде. Оног дана када су прогони, трка за људима ради одашиљања на обавезни рад у Немачку и изгнанства учинили наше удружење опасним, када смо одлучили да одустанемо од наше замисли да спремимо за позорницу две лакрдије Октава Мирбоа, тада смо нашу позоришну делатност, социјално опредељену, заменили војничком делатношћу која је била разноврсна, веп према нашим способностима и по служби која је од нас тражена. У то доба, у шумама Перигора, као и у шумама оближњих брдовитих предела образовали су се наши први шумски одреди. Поједини другови, они најизложенији, отишли су у шуме, а други који су могли још неко време да живе полулегалним животом одржавали су везе, прикупљали војна обавештења, бринули се о снабдевању, учествовали у спуштању оружја падобранима, у саботажама, све док на дан искрцавања савезника у Нормандији, 6-ог јуна 1944, окрузи централне и западне Француске, као и многи други планински или шумовити крајеви, нису устали на оружје, подигли народни устанак, преузели власт по селима и варошицама средње величине, и на тај начин блокирали немачке јединице у гарнизонским варошима.

У јединицама „слободних стрелаца и партизана“ као и у „слободним корпусима“ који су сад већ потпуно отворено оперисали, имао сам радост да се поново нађем са највећим делом другова нашег „позоришног колектива“. Чак смо успели да се поново групишемо у војној акцији према наклоностима које су нас везивале, али те су се наклоности из дана у дан преображавале у све дубље братство.

Као што се могло очекивати, немачка Врховна команда је хитно реагирала чим јој се учинило да је консолидовала своју одбранбену линију на нормандиском фронту. Оклопне колоне су изишле из вароши које је непријатељ још држао, и прокрчиле себи пролаз кроз наше заседе, благодарећи оклопним колима, артилерији и нашем ништавном наоружању. Села су бомбардована, спаљена, уништена; у Орадуру на Глани сви мушкарци су били стрељани, стотинама жена и деце затворено у цркви коју су есесовци запалили и из које ниједно људско биће није могло побећи; толико других села дотле непознатих имена: Руфињак, Мулебие, Пресињак... били су методички, научно претворени у гомилу олупина и лешева. Колико је такође било мучених, осакаћених другова, побијених рањеника, стрељаних невиних талаца, по нацистичком систему и према једној Пра ено. јединственој методи, коју су примењивали у целој

вропит

Ка а до ов та драма ада сити ЗЕРАКЕЊАС одан 7 ан