Naša književnost

| |.

ЊОМЕЧА

АДА МЕРЕ

72. ле с 5 Књижевност

Прва четири месеца провели смо у припремама и усавршавању наше прве претставе, четири месеца скоро свакодневних састанака после рада. Долазили смо сви: млади сељаци, занатлије, чиновници, учитељи и учитељице, и док су се једни у току врло строгих проба трудили да унесу што више интензивног живота у улоге које су им поверене, други су у једном одвојеном локалу радили на обнови декора који су преостали из ранијег „позоришног кружока“, на изради нових делова декора, на успостављању електричне инсталације која је имала и рефлекторе вешто изграђене од старих металних кутија. С друге стране, неколико женских чланова наше групе, пошто су претурале по таванима и по свима старим куферима у њиховом домашају, сакупиле су читаво стовариште старих штофова, завеса, хаљина, крпа, од којих су успеле да израде врло лепе костиме, невероватне свежине кад се има у виду од каквих су сировина били направљени.

Када нам се учинило да смо се довољно припремили, почели смо са нашим покретима кроз тај крај. Док је једна мала група ишла као претстража неколико часова унапред да извиди и припреми позорницу и салу које су нам биле додељене, остатак групе, пошто би натоварио декоре и материјал на један велики камион. кренуо би и сам. Истоваривање материјала, намештање декора, облачење, претстава, а онда скупљање декора и поново утоваривање материјала и повратак усред ноћи у наше место борављења. Једва неколико часова спавања пре него што се пређе на свакодневни рад; сваки је био мртав уморан, али је одушевљење било опште.

Тако смо ишли око дванаест месеци, обилазећи вароши, варошице и села, свуда топло примљени. Наша најлепша успомена је успомена на једну претставу коју смо дали једне вечери у великом подруму једног готово напуштеног замка усред шуме, на шест километара од најближег села. Ту смо морали да премештамо џиновску бурад од вина, да би створили места за позорницу на бурадима и да декоришемо са цирадама које су замењивале тепихе и завесе, да уведемо електричну струју у салу, на позорници па чак и око сале да се гледаоци не би изгубили у парку који је био готово пуст... Имали смо посла три дана и три ноћи беспрекидно око тога, али смо били добро награђени за наш труд: уочи претставе, у само вече, више од три стотине сељака, који већином никад нису у свом животу присуствовали некој позоришној претстави, дошли. су кроз шуму. Они су нашим глумцима обезбедили одушевљен успех и, да смо имали могућности за то, морали бисмо им сутрадан дати исту претставу јер су били у крајњој мери одушевљени нашим позо-

ришним радом. ж

То је историја једног покушаја остварења популарног позоришта које је имало свој корен у покрету отпора. Но он није био

једини у Француској. . Пјер Вормс