Naša književnost

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

О ХУМАНИЗМУ ИГА ГРУДЕНА

Умро је словеначки песник Иго Груден.

Било је то на дан Републике, 29 новембра. Његова болест је била изневадна, кратка и мучна. Преко ноћи га је савладала. Нико од нас није мислио да ће га смрт покосити тако изненада. Пре једва три месеца био је сав такав каквог смо га познавали сви: дружеван и насмејан, ведар присталица добре шале и племените капљице и дугих пријатељских раговора. Био је још млад, у својој 56 години, преурањени гост за пировање међу покојним пенатима на Олимпу словенске лирике.

Матичне књиге у Набрежини бележе његово рођење 18 априла 1893 године. Године детињства му пролазе код куће, на Красу, међу боровима и винском лозом, међу рибарима, међу радницима у каменолому. У Трсту је похађао основну школу, гимназију је свршио у Горици. Трећешколац објављује своје песме у дечјем листу „Звончек“. То је било године 1907. Тада се потписивао „Зорислав“, доцније „Златко“. Као матурант већ је писао у „ЈБубљанском звону“, а као високошколац и у „Словану“. Међу првим Словенцима сарађивао је у загребачком „Књижевном југу“. У Бечу, у Грацу и у Прагу студирао је право. Још као студента захватио га је први светски рат. На фронту је рањен. После рата издаје своје прве две збирке „Нарцис“ и „Приморске песме“ (обе 1920). Промоцирао је касно (1921), у Прагу, тада већ познат песник. Ускоро затим објавио је своје раније дечје песме у „Мишу оседланом“ (1922). У младости је путовао: био је у Чешкој и у Словачкој, па и у Немачкој. После промоције настанио се.у ЈБубљани. Ту зарађује свој хлеб као конципијент и адвокат, дружи се са словеначким песницима, писцима и научницима и ватрено учествује у књижевном животу. Његов рад не ограничава се на Словенију. Груден је велики Словен: већ у раздобљу између два рата имао је многих добрих пријатеља међу хрватским и српским и бугарским културним радницима. Године 1933 покренут је часопис „Содобност“. Овај напредни месечник постепено је прерастао у културно-политичко гласило наше Партије. Груден је био један од првих сарадника. Готово све своје песме објављује доцније у овој ревији. У кругу ове напредне словеначке интелигенције сазрева Груден у зрелог и самониклог песника. Доказ ове животне и песничке зрелости је његова збирка „Дванаести

(1958).

За време непријатељске окупације опет је међу слободољубивим интелектуалцима своје земље. Али већ о Божићу 1942 године ухапсе га домаћи бе-