Naša književnost

114 ' | Књижевност

буде што јаснија свака црта песникове душевне физиономије. Прешерн је у животу био несрећан човек, у љубави тако бедан, као што мало ко може бити бедан и несрећан на земљи. Али његово је послање било: све претрпети, све преболети, угушити наду и страх, "што значи одрећи се сваке среће на свету и тако се винути изнад свега земаљскога до последњих спознаја за себе и за свој народ. У „Песнику“ нам је испричао како је схватио дужност коју му са свом неумољивошћу налаже песнички позив: „Сталежа се свога сети, трпи без престанка.“ Само са том жртвом и одрицањем могла је постати његова бесмртна књига, само ње ради хтео је и могао толико да трпи, ње ради се чак одрекао и смрти.

Ја никада не одлазим из отаџбине а да не узмем са собом бар Прешерна, и вама, млади пријатељи, могу само да саветујем: набавите његову књигу, задубите се у њу, и више ми неће бити потребно да вам говорим да не треба да се одвајате од ње. Јер, уколико се више будете удубљивали у Прешернов свет, утолико ће вам више лепоте зрачити из њега, утолико ће вас више тајни стално привлачити к њему. И волећете Прешерна онако како то заслужује тај јединствени дух.

А волети Прешерна, то значи: волети лепоту, и истину и правду, волети словеначки народ без шовинизма, и волети човечанство и све вароде без слуганства и понижења: као једнак с једнаким. Прешерн нам је својом високом књигом, која говори о човекољубљу, о братству свих народа, извојевао право да станемо у круг културног ч0вечанства као мален, али не безначајан члан. Памтите то ви које је судбина поставила на границе словеначке земље.

Волети Прешерна, то значи: волети слободу мисли и говора. погледа на свет и слободу вере. Ко се придржава Прешерна, придржава се праве мере и јасне хармоније, одбацује спољашњи украс, презире фразу и стало му је само до битности. ;

Поштовати Прешерна-песника и Прешерна-човека, то значи: поштовати људску беду и схватити значај и потребу страдања за идеју. Правилно схватати Прешерна, то значи схватити себе и примити своју судбину, па ма како горка била, испити и последњу кап њене горчине и победити је у покорној служби свеопштег живота. бвак не може бити уметник, али човек, који према својим снагама верно и предано служи народу и човечанству, може бити сваки, ма ин најмањи, између нас.

Зато још једанпут: волите Прешерна!

ДОДАТАК

Двадесет година је минуло откако сам тако говорио пред зажареним лицима, прод искреним очима, пред пламтећим срџпима. Где су сада та лица, те очи, та срцаг Где је онај жар» за то време је немилосрдно харала смрт, најнемилосрдније међу младима, најбољима; међу онима којима се Прешерн најдубље урезао у срее. Јер

о осљаваасассља=>_да-