Naša književnost

Хрзника

проливања хришћанске крви. Али ја сам убијао душманима, а не госта; насред раскршћа или у чарној гори, а не у кући, седећи крај пећи; топузом и сикиром, а нисам као жена туткао.

На то се старац окрете у страну и промрмља:

— Ровашена њушко!

— Шта ти тамо шапућеш, матора рђо! — дрекну Хлопуша. — Даћу ја теби ровашену њушку, стрпи се, доћи ће и твоје време; даће бог, оњушићеш и ти клешта... А дотле пази се да ти не побиштем брадицу!

(Проза А. С. Пушкина, издање „Културе“, с. 485— 436).

Милсш Поповић је умро у Београду године 1879.

Д. Б.

ПУШКИН НА СРПСКОМ У ПОСЕБНИМ ИЗДАЊИМА

Од „Полтаве“, коју је године 1836 објавио др. Јован Стејић (18031853), у свом зборнику „Забава за разум и срце“ објављено је у нашим часописима и листовима много превода Пушкинових стихова и прозе, као што се може видети у „Руско-српској библиографији (1800 — 1925)" од др. Александра Погодина, штампаној у Београду 1932 године.

Сем тога, за последњих сто година, од године 1849, када је Милош Поповић (1820—1879) објавио „Капетанову кћер“ до данас, изишао је знатан број и посебно штампаних књига и књижица које ћемо по. хронолошком реду овде саопштити, као што следује:

[1849] — Капетанова ћерка од А. Пушкина. _ Издао Милош Поповић. У Београду, словима књажевско србске печатње 1849: 22 х 15; стр. Пн

[1863] — Кавкавски роб Александра Пушкина. Спјев. Превео с руског Стојан Новаковић. У Београду, 1863; 14 ж 10; стр. 35 + 1.

[1864] — Дубровски. Исторично романтични догађај, С руског језика превео и предговор написао Милутин Стокић, ђакон Саборне београдске цркве. У Београду, 1864: 20 АН ВУ Севр Оз

[1882] — Госпођица као сељанка. Приповетка А. Пушкина. Превод с рускога Ђорђа Поповића-Даничара.

505

Издање књижаре браће Јовановића (Народна библиотека, свеска 42). Панчево, 1882; 16 х 10; стр. 37—63. (заједно са „Фајином“, приповетком И. Богучарева).

[1893] — Јевђеније Оњегин. Роман у стиховима. Превео Р[истај Ј. Одавић. Прештампано из „Отаџбине» - Београду 1893: 47,5-% 138: стр: 4 += 248 + МЕ.

[1896] — Капетанова ћерка. Приповијетка. Превео с рускога и предговор написао Душан М. Радовић. Издање књижаре Владимира М. Радовића. Мостар 1896: 16 х 12; стр. ХИ == 189. Е ~

[1899] — Арапин Петра Великог. С руског. Издање књижаре Антонија П. Ђорђевића. Београд, 1899: 18 х 12:40“ 50:

[1902] — Мртва царева кћи и седам витезова. Препевао М[иланј С. Ђуричић. Штампано у збирци Три приповетке. Ниш, 1902. Невиђено.

[1906] — Скаске. [Скаска о цару Златану и његовом сину, славном и силном јунаку, кнезу Гвидону Златановићу и о прелепој царевој кћери Лабудици, Скаска о трговцу Кузману и његовом слузи Балди, Скаска о мртвој царевој кћери и о седморици витезова, Скаска о златном петлићу, Скаска о Ивану Царевићу и о Марији Усудовој кћери, Скаска о рибару и златној рибициј. Превео и предговор написао др. Нјиколај Ђорић. Београд, 1906: 18 РАНИ 2 Ра А ОЈ о

[1908] — Дубровски. Приповетка. С руског превео Б. В. Вукосављевић. Издање књижаре В. Валожића. Београд, 1908; 16 х 12,5: стр, ОЗЕ НЗ

[1913] — Капетанова кћи. С руског превела _Љ.лЛаља-Јеленај З.рнићј. Издање Нове библиотеке (Нова библиотека, бр. 1) Београд, 1913: 14 10; стр. 144.

[1914] — Успомена [Управник поштанске станицеј. С руског С. П. Б. Српска дионичарска штампарија у САРАЈЕВУ НУДЕ АНА ара = срба 22 +

[1917] — Дубровскиј. Превео с руског М. М. Сарајево, 1917: 18 х 12; стр. 80.

[1918] — Пикова дама и друге приповјетке, ([Укопник — Хитап — Мећава — Надзорник поштанске станице — Племкиња сељанка —