Naša književnost

508

Пролеће, Јесен]. Мостар, 1900; 27,5 х 19,5; стр. 87—88, 129, 132, 134, 136—137, 171, 200, 407, 410.

[1901] — Туђински бисер [Из Пушкина: Сужањ, Зимње вече, Споменик, Утопљеник, 26 маја 1828 г. Моја епитафа, Суза, Жудња, За славом, Зимски пут, Шкотска песмај. С руског Војислав Ј. Илић-Млађи. Београд, 1901; 19 х 13; стр. 1—12.

[1914] — Звуци руске лире [Из Пушкина: Ако живот и обмане... Последње цвеће, Анђео, 28 маја 1528 године, Станси, Кавказ, Песнику, Облак, Кола живота, Друговима, Посланица у Сибир, Шпанска романса, Елегија, Жеља, Екс унгве леонемј. Превео Риста Ј. Одавић. Београд, 1914; 20 Х 14; стр. 26—936.

[1927] — Из руске лирике [Из Пушкина: Елегија, Шкотска песма, Суза, Шпањолска романса, ЈЉубих Вас пре и љубав можда света... Романса, Памтим још тренутак сретни... Пророк, Песник, Анђеој. Превео Кјирилј Т. Тарановски. Омладинска матица бр. 4. Београд—3Земун, 1927; 16 х 12; стр. 17—16.

[1935] — Сабрана дела Змаја Јована Јовановића [Препеви из Пушкина: Два гаврана, Црни вео, Жеља, Увелак, Елегија, Зимско вече, Беси, Слика садашњега друштва; Прича о рибару и о рибици; — Полтавај. Књига ХТ стр. 28—24, 26—28, 60—61, 81—82, 105; Књига ХИ стр. 117—119, 344: књига ХИП стр. 248253: књига ХТУ стр. 173—182.

хе П. Ј.

СТАЉИНОВЕ НАГРАДЕ ЗА НАЈБОЉА КЊИЖЕВНА ДЕЛА У 1948

Министарски савет СССР-а доделио је Стаљинове награде за најбоља дела на пољу књижевности, Уметности и науке. У области књижевности додељене су следеће награде: Прву награду за прозно књижевно дело добили су: В. Н. Ажајев за роман „Далеко од Москве“, М. О. Ауезов за роман „Абај“, Константин Феђин за роман „Прве радости“ (преведено на наш језик) и С. П. Бабајевски за роман „Кава-

Књижевност

љер златне звезде“ (преведено на наш језик). Све прве награде су у висини од 100.000 рубаља.

Другу награду. за прозно књижев-

" но дело добили су: Т. 3. Сјемушкин

за роман „Алитет одлази у планине“, (преведено, на наш језик) В. Т. Лацис за роман „Олуја“, Борис Пољевој за књигу прича „Ми, совјетски људи“, А. А. Первенцов за роман „Чувај част из малена“, В. Ф Попов за роман „Челик и шљака“, Е. Љ. Маљцев за роман „Од свег срца“ и А. Т. Гончар за роман „Златни Праг“. Све друге награде су у висини 50.000 рубаља.

Трећу награду за прозно књижевно дело добили су: Г. Д. Гуљија за роман „Пролеће у Сакену“, Ј: |. Лаптев за роман „Зора“, В. М. Сајанов за роман „Небо и земља“, А. О. Саксе за роман „У планини“. И. А. Рјабокљач за роман „Златник“, Т. Сидикбек за роман „Јђуди наших дана“, Г. Ф. Љеберехт за роман „Светлост у Корди“, В. А. Добровољски за роман „Тројица у сивим шињелима“, Ј. И. Јановски за збирку приповедака „Кијевске приче, ВБ. А, Сафанов. за књигу „Земља у боји“ и Ф. И. Панфјоров за роман „У земљи обесправљених“. Све тргће награде су у висини од 25.000 рубаља.

У области поезије прву награду у висини од 100.000 рубаља добили су: М. В. Исаковски, Константин Симонов и Николај Тихонов. Другу награду у висини од 50.000 рубаља добили су: Стјепан Шигачов, Н. М. Грибачов, М. К. Лукоњин, М. Бажан, А. Куљешов, Јакуб Колас, Рагим Мамед и Самуел Маршак.

За драму су додељене следеће награде: А. В. Софронову за „Московски карактер“ и Николају Вирту за „У једној земљи“ прву награду у висини од 100.000 рубаља; друга награда у висини од 50.000 рубаља додељена је Александру Корнејчуку за „Макар Дубраву“, А. А. Суреву за „Зелену улицу“, Сандру Шаншнашвилију за „Арсена“ и друге комаде и Валентини Љубимовој за „Снег“,

К. С.

дланом