Naša književnost

ци и „Проблем бодлеризма код Жунанчића“ од Јоже Махнича., Расправљајући о утицају Бодлеровом на Жупанчићеву поезију, Махнич неколиким примерима указује на сродности мотива, на расплоложења и реминисценције. у неким раним стиховима Отона Жупанчића. Несумњиво, мотив кондора у његовој песми »СОтођоу; ШШјо« (в. српски превод „Гробови урлају“ у

„С. К. Гласнику 1923, књ. УП. с. 19,

УЗ ПРИЛОГЕ У ОВОМ БРОЈУ:

од Б. Ковачевића) произишао је из Бодлерових песама |' Ађатгов и Се Сугпе, али нам се чини мало натегнуто наглашавати многе „случајне сродности које су биле у ваздуху у доба цветања декадентне поезије и сецесије око године 1900. Чланак је ипак врло користан јер. даје преглед идејних струја и књижевних утицаја у Бечу за Жупанчићева школовања. Ба ЖОРЖ АМАДО

Млади бразилијански писац Жорж Амадо, чији одломак из књиге Опака земља доносимо у овом броју, стекао је у Европи велику популарност тек после Другог свет-

ског рата, када је као политички

емигрант развио живу делатност против хушкача новог рата, у првом реду против експонената америчког империјализма. Напредан писац и борбен дух, Амадо је за време рата и својим уметничким пером, и живом речи и непосредном активношћу учествовао у борби против фашистичких поробљивача и њихових пријатеља у табору демократских земаља. Вративши се, по слому фашизма, у своју родну земљу, он се кандидовао на листи Комунистичке партије и био изабран за народног посланика. Својом борбом против диктатара Дутре, слуге волстритских финансиских господара, Амадо је стекао огромну популарност у најширим слојевима народа. Баш због тога, њега су „чувари реда“ почели поново прогањати и хапсити као туђинског плаћеника и комунистичког агента. Присиљен да опет напусти своју земљу, о којој је писао с толико љубави и снаге, Амадо је у новим условима живота и рада, у емиграцији, наставио своју започету борбу и

водиће је, како је сам изјавио, све“

до коначне победе истинске народне демократије. у Књижевно дело Жоржа Амада иде у ред најзначајнијих уметничких 0остварења савремене бразилијанске књижевности. У његовим романима и приповеткама огледа се историја модерног бразилијанског друштва од

његових првих почетака до најновијег периода., Ту историју Амадо је дао у њеним основним социјалним процесима са свом сложеношћу и изукрштеношћу догађаја и интереса. Питореск тога процеса, обележеног првобитном акумулацијом капитала, чине она страшна мешавина раса, сталежа, социјалних тежњи, политичких амбиција, психолошких наслага. Док су му прва дела (Какао -— 1932) па чаки Опака земља (1942) прожета песимистичким закључцима, у једном од својих последњих дела Жоржу из Илеоса (1944), није само дата поразно црна слика стварности савремене Бразилије, него је, кроз делатност главног лица, једног комунисте, приказана и перспектива даљњег развитка, излаз из доларско-фашистичког ћор-сокака.

Готово у свим својим делима Амадо је, као и у роману из кога у овом броју доносимо одломак, приказао живет садилаца и берача ка-. каоа. У њима је дата верна слика друштвене борбе гангстера капитала за терене који се могу користити за плантаже, експлоатација неуких и примитивних људи, проституисање жена, закон пиштоља и каме. Ту је оживљена читава једна необично живописна галерија личности и судбина, домородаца и дошљака, авантуриста и ловаца среће, плаћених убица и професионалних ниткова, очараних жена и блудница.

У уметничком методу Жоржа Амада стичу се многе противречне особине: од експресионистичке стилизације до натуралистичког потцрта-