Naša književnost
САН ЉЕТНЕ НОЋИ
"Смирење нетко већ с зачетком стече у срху језгре, у заметку влати, а другог немир од почетка пече и отњен бич га нештедице млати.
• Из себе самог хтио сам изаћи и ткиво, криво саткано, испарат, шавове расјећ, ново рухо стварат, ал нитдје н ти почетне пронаћи.
И јест и није! —- сан животу личи,
а живот сну, и тако дани теку; час ми је јава слична дјечјој причи,
а час ме ране чак и у сну пеку.
Педесет љета! — и за стабло доста, педесет пута што се зазелени. Лако је стаблу, али није мени, јер за мном нема ни пребита моста.
Сан љетне ноћи — рођандан је мени, и отад Пук ми ревно капке дира, те ревем као товар заљубљени. Ај, нема веће лоле од Шекспира!
И мисо плане, али намах трне ко искра испод копита у касу, и надахнуће у госте ми сврне
са свиралом и чутуром о пасу.
Ал нашто будит ружопрсту зору и срце кријепит напитком давнина, кад нигдје нема станке иза чина живота филм, у звуку и колору.
Не, нисам био новог доба вјесник, написо нисам о њем еп, ни роман,