Naša književnost

ПРЕГЛЕД КЊИГА

Бладимир Черкез;

ЗАСТАВА КРАЈИНЕ

Кад се узме ова песма В. Черкеза, погледа њен — наслов и посвета, човјек се у први мах обрадује, јер помисли да ће у њој бити повезана наша недавна славна прошлост период народноослободилачке борбе и Народне револуције —- са исто тако славном садашњицом — изградњом социјализма у нашој земљи. Очекујемо да ће нам пјесник опјевати заиста заставе Крајине, јуначке носиоце тих застава, њихову борбу и напоре, јер поема као књижевна врста то и обећава. Разумије се да је то врло тешко дати, да је тешко умјетнички обухватити и сдразити сву ширину те борбе и тих напора, али се могло очекивати да ће Черкез из свега тога извући бар један типичан детаљ, и да ћемо ми кроз тај детаљ схватити сву величину и борбе за ослобођење и борбе за изградњу социјализма, а како је Черкез поступио2 Черкез је узео једно крајишко село које је дало своје синове и кћери за борбу против окупатора, то село је окупатор спржао и уништио, а кад је окупатор отјеран, и змеља ослобођена, народ је почео да подиже ново село, изградио нове куће, нову школу, основао своју радну задругу, подигао задружни дом — и тако започео, као и хиљаде других наших села, свој нови живот идући чврсто у социјализам. Избор је значи био добар: пјесник се није расплинуо и није пошао у ширину. Но, у свему томе Черкез као да се није могао да снађе, или, што је вјероватније, свему томе он није пришао са довољно припрема, рекао

бих и научних и умјетничких. Јер:

наша нова стварност не може се успјешно умјетнички одразити, ако се притом умјетник ослања само на свој „пјеснички таленат“ — и ова поема В. Черкеза најбоље нам показује колико данас умјетник мора да зна, да учи и научи, да може истински да схвати суштину онога што се код нас догађа, да би умјетнички могао одразити највеличан-

ственије дјело наших народа — изградњу социјалистичког друштва. В. Черкез сигурно не би пао ни под онако јак и скоро свладавајући утицај А. Недогонова и његове поеме „Застава на сеоском совјету, да шире познаје научну и умјетничку књижевност. Он би стварима и узорима . прилазио са више критицизма. Овако, једна дивна замисао, једна корисна и потребна жеља да се захвати у нашу стварност, остали су само замисао и само жеља.

Шта је заправо Черкез хтио и дао овом својом поемом> Кроз причу демобилисаног борца Ј. А. мла-

· де сељанке Јеле, из села под Тихим

Бријегом, Черкез нам казује шта је то село преживело у рату и шта је постигло у ослобођеној домовиви. Пјесник познаје Јелу још из борбе, а кад су се поново. сусрели (ваљда у јесен 1948), Јела му прича о свом повратку у село зими 1945 године, и он нам тако даје опис Јелина села и живота у њему кроз те три године. Оно што одмах пада у очи то је блиједи лик Јелин. Она је стари борац, ратовала је са својом бригадом по цијелој нашој земљи, донијела на прсима три ордена, али по њеној улози у селу то сс не види. Ми је не видимо ни као иницијатора, ни као активног борца, иако бисмо то очекивали, кад је пјесник изабрао њу: као јунака поеме — и још наглашава како је у Крајини остало мало мушкараца, па је на женама лежао далеко већи терет него у другим крајевима. Но ми у овој поеми ни иначе не видимо ту снагу која покреће село 'и која га води у његовом социјалистичком преображају. Поред Јеле спомиње се, истина, и Вука, претсједник омладине у селу, али је и она исто тако блиједа, неодлучна. Живље дата личност је демобилисани официр Живко, који живи разуздано, опија се и дружи с кулацима. Јела (коју он као да воли и позива је да се помире) мека је према њему, замје-