Naša književnost

ПОЗОРИШТЕ

ПРОЦВАТ НОЗСРИШШЕ УМЕТНОСТИ У НАШОЈ ЗЕМЉИ

Према званичним статистичким подацима, које је објавила Дирекција за информације при влади ФНРЈ, у Југославији данас ради 47 професионалних и полупрофесионалних позоришта, док се број дилетантских група и аматерских дружина пење на близу 5.000. Ако се има у виду да је у Југославији, још 19359 године, било свега 24 позоришта и свега неколико десетака аматерских и диле“ тантских дружина, онда се и по овом квантитативном порасту може закљу“ чити о процвату позоришне уметности у- нашој земљи.

Још један податак речито говори а томе успону: број претстава и посетилаца. Док је у позоришној сезони 1928/39 у Југославији дато 4233 претставе са 1,421.303 гледаоца, дотле је у сезони 1946/47 било 6.818 претстава са 2,918.840 гледалаца, а у сезони 1947/48 било је 6,887 претстава са 3,080.022 гледаоца. Број гледалаца, дакле, већ се повећао за скоро два пута.

У позориштима Југославије давана су у сезони 1946/47 74 дела домаћих драмских писаца и 111 дела иностраних драмских писаца, 7 опера домаћих композитора и 29 опера иностраних композитора и 2 балета домаћих и 10 балета иностраних композитора. Од домаћих драмских писаца највише су давани: Бранислав Нушић, Јован Стерија Поповић, Стеван Сремац, Бора Станковић Иво Војновић, Мирослав Крлежа, Матеј Бор, Братко Крефт, Иван Цанкар и други. Од иностраних драмских писаца је давано: 59 дела руских писаца, 13 дела енглеских писаца, 12 дела француских писана, 10 дела мађарских писаца, 6 дела италијан· ских писаца, 2 дела америчких писаца, два дела бугарских писаца и по једно дело немачког, норвешког, финског, чешког, холандског, румунског и старо-грчког писца.

Помажући уметничко подизање наше сценске културе, држава је давала свим позориштима велике нов-

чане помоћи. Док је 1939 године буџет свих позоришта износио 19,821.374 динара, он је 1947 година Узносио 185,140.051 динар, дакле скоро десет пута више.

У сезони 1947/48 давана су 64 дела домаћих драмских писаца и 88 дела иностраних драмских писаца. Сем тога, 7 опера, 4 балета и ! оперета од домаћих композитора и 31 опера, 18 балета и 4 оперете од иностраних композитора. У домаћем репертоару преовлађују дела наших класика: Марина Држића, Ивана Гундулића, Тита Брезовачког, Франа Левстика, Ивана Џанкара, Милована Глишића, Ђуре Јакшића, Бранислава Нушића, Јована Стерије Поповића и других. Од савременијих, ту су на првом месту дела Мирослава Крлеже, Скендера Куленовића, Јоже Хорвата, Мирослава Фелдмана, Виктора Цара Емина, Мила Клопчића, Мишка Крањеца и других.

Од иностраних драмских писаца на прво место долазе руски (са 48 дела), енглески (13), италијански (8), француски (7), бугарски (3), амерички, мађарски и норвешки (2), и немачкм, шпански и холандски (1).

Од свих иностраних писаца највише су играни Гогољ, Горки, Катајев, Леонов, Островски, Голсворди, Пристли, Шекспир, Шеридан, Шо; Балзак и Молијер; Голдони, Шилер, Ибзен, Сервантес и други.

За развитак позоришне уметности у земљи карактеристична је и појава читавог низа позоришта наших националних мањина на њиховим народним језицима. Према статистичким подацима који нису потпуни, Мађарско народно позориште у Суботици давало је, у сезони 1945/46 укупно 100 претстава, а већ наредне сезоне 170 претстава, које је посетило око 60.000 гледалаца.

Италијанска национална мањина основала је 1946 године сталну италијанску драму на Ријеци, која је за две године дала око 10 премијера италијанских, југословенских и других писаца. Поред тога у Југосла-