Naša književnost

5 с –

220 Књижевност

зио из „земље револуција“ 1848 године само је утврдио и повгРао углед који је Француска уживала у нашем младом грађанству. Млади Бранко Радичевић пева са младићким одушевљењем о Паризу и Француској;

| |

Ој Паризе, ти срце Франције, Ој Францијо, срце света цела, Твоја слава сврх неба се вије, Та срце си младо ми занела!

Револуција 1848 затекла је наш народ у тренутку када је он тек пробијао љуску феудалнога доба и када је млада грађанска класа тек постајала свестан члан европскога грађанског друштва. Уске и усамљене стазе раних весника грађанског доба код нас, Захарије и Доситеја, шире се у ово време у широке друмове којима наш народ прелази из средњовековне, црквене културе у савремену, грађанску. Све већи број синова грађанске класе одлази у велике градове пространог аустриског царства, Беч, Пешту, Пожун (Братиславу) и друге, у којима поред знања из области науке стиче велика сазнања о политичким тежњама европскога грађанства које се борило за освајање и учвршћивање своје власти. Један од весника нове епохе у нашем друштву била је и огорчена борба Вука Караџића, почетком Х1Х столећа, за победу народног језика и демократског схватања у нашој култури. Ту нову епоху је наш народ предосећао и ватрено желео; то се види нарочито у време када избија револуција у Француској и почиње да се шири у Немачку, што је, у име целога народа, поздрављао Бранко Радичевић стиховима:

Гле је веће где прелази Рајну, Ка истоку тамноме се креће.

На пештанским улицама, освеженим дахом револуције, уз мађарске масе иступају и српске; револуционарно врење захвата све српске градове у Угарској, а сељаци почињу да прогоне племиће са њихових поседа и да пале племићке дворце. На зборовима, на којима се постављају слободарски и демократски захтеви, певају се револуционарни стихови:

Устај роде, време зове: Стреси јарам и окове!

Снажна револуционарна струја протресла је цео српски народ у Угарској. Слободарски захтеви револуционарног грађанства постали су застава под којом је иступало и српско грађанство и сељачке масе. Међутим, реакционарне снаге успеле су да каналишу покрет у другом правцу, У Карловцима, „српском Сиону“, истакнута је парола борбе за већ прилично избледеле и заборављене привилегије, милостиво дароване Србима од цара Леополда и не милостиво гажене од свих царева, почевши од Леополда до Фра.