Naša književnost

и

Ек пон

Књижевност

Стигло писмо из Новога Сада Од Медака на Ђоку Радака, Да он пита Стрејинога Виту:

Је л слободно орати по риту.

Заједнички фронт је разбијен. Преговори између српских и мабарских претставника завршени су са неуспехом због размимоилажења по националном питању: док су Срби постављали питање самоуправне националне територије, мађарско воћство је одбијало сваке преговоре на тој основи. Односи су се све више заоштравали. Код Срба више немају одјека Петефијеве речи:

Крвава ратишта — домовина јадна,

жање по њој бесно смрт проклета, гладна, тамо село пламти, тамо гори град,

стотине хиљада чуј лелек и јад;

смрт и пљачка свака због краља је, знајте, зато не чекајте: — краљеве вешајте! у

Напротив, овде се сада чују други звуци. Јован Живковић пева:

Устало је, устало

Велико и мало,

А пало је, пропало

Што је Србе клало. Зора је, браћо, за нас синула нова!

У прве дане одвајања од мађарске револуције у српским масама се веровало да ће српски покрет донети Србима ослобођење и од Мађара и од Аустрије, тим пре, што се у ствари активно умешала и слободна Србија шаљући добровољце. ЈБубомир Ненадовић, испраћајући србијанске „својевољнике“ који су прешли у Војводину под командом Книћанина, пева:

Карађорђа о војници, Дајте ваше пушке старе. Сад полазе ваши синци Певајући на Мађаре: Банат, Бачка, Фрушка Гора Област србска бити мора, Од данаске довијека.

А Јован Суботић поздравља Мајску скупштину као најзначајнији догађај у новијој српској историји. Дајући апотеозу тренутка када митрополит развија стари пергамент на коме су исписане српско привилегије, он у обнављању старих достојанстава, војводе и па тријарха, види обнављање државног живота и националне слободе:

Али царство самовоље прође Зато себи војводу изберте Као што су вам и деди бирали.