Naša književnost

ИМ а а И И А

.

Четрдесетосма у књижевним делима 221

Кривошија у Боки Которској против Аустрије. А исте, знаменито 1871 године, када су се поново очекивали бурни догађаји у Европи, Јакшић у „Бојној песми“ даје сигнал на буну против царскога апсолутизма, алудирајући на догађаје из 1848:

Тирану бити ђон,

На ђону прљав прах

Династу самар, императору трон, Слободи страх 2...

На оружје! Овим стиховима Јакшић је изразио мисао, — давши уједно и оцену Српскога покрета 1848, — која је сазревала у српском народу још

за време револуционарних догађаја а сазрела коначно непосредно после завршетка револуције. Ту исту мисао је изразио већ 1850 и Љубомир Ненадовић, који је 1848 слао одушевљени поздрав срп“ ским добровољцима:

Проклет био сваки Србин За туђина кој се бори.

„Српски покрет“ је имао два одлучна противника у књижевности од самога почетка. Један је Јаков Игњатовић, други Јован Стерија Поповић. Јаков Игњатовић је као студент учествовао у првим данима револуционарног полета, када су Срби иступали заједно са Мађарима, под мађарском заставом на копљима са српским бојама. Родом из Сент-Андреје, на далекој периферији српскога народа, из средине полуфеудалнога грађанства које се потпуно прилагодило новим приликама и није више ни помишљало на враћање у стару постојбину или стварање посебне националне јединице у оквиру Аустрије, Игњатовић је, — као и већина тога грађанства, — видео интересе српскога народа у захтевима које је постављала мађарска револуција. Док је Богобој Атанацковић, на пример, имао пред очима обесправљене српске масе у којима су Мађари чинили мањину, али мањину која је и економски јача и која држи власт у својим рукама, Игњатовић је имао у виду сасвим супротну слику; у крајевима из којих је био и које је познавао Срби су били незнатна мањина која није била економски и политички у тежем положају од огромне већине мађарског народа. У упрошћеним односима, без компликација националним моментом, он је могао јасније да сагледа суштину узрока револуционарног покрета у то време и да правилно одреди свој став према њему. Игњатовић. је, у роману „Васа Решпект“, захватио и Четрдесетосму, дајући у њему израз расположења оних Срба који су ових револуционарних година били уз мађарску револуцију. За разлику од Богобоја Атанацковића, који је хтео да пружи социјални роман а дао романтичну повест пуну сентименталних описа и невероватних збивања, Јаков Игњатовић је, приказујући кривудави пут једног несређеног и несрећног живота, дао реалистички исечак стварности метернихов-