Naša književnost

ОСВРТИ

БЕОГРАД ПРОШЛОСТИ И БЕОГРАД БУДУЋНОСТИ

—_ Поводом изложби „Пет година изградње Београда“ и „Развићак Београда кроз векове“. —

Навикли смо, тако су нас некад учили, да схватамо прошлост само три или четири тисуће година уназад. Уствари, историја- човечанства почиње много пре краљевстава; она броји многе хиљаде година и толико је древна да је према нашим људским појмовима без почетка, готово као и сама вечност.

У оној историји из некадашњих школа, историји од три хиљаде година Београд је одавно присутан. Више од двадесет векова. Живео је прво као келтска, па римска тврђава Сингидунум, да затим буде Ађа ггаеса, Нандорфејервар, Вајценбург — по ћуди својих господара, ма да га је словенска околина увек називала Белим градом. Али то су само имена која су до нас допрла. Живот је његов много раније почео и, као у народној причи, само деведесет и девет Радована било је у њему кастелан и диздар.

Довољно је размотрити положај Београда, видети ону стрму стену на којој је Горњи град и две реке што се под њом спајају, па ће нам бити јасно да је ту одвајкада постојало насеље у које су се збирали људи са многих страна, — не, дакле, обично људско насеље, не село које се развија природом, сувишком рођених над помрлима, него разнољудни, средишни град, који се смањује или повећава у много већим размерама но обична људска насеља, — већ према томе каква му је кад историска судбина.

Археолози ће свакако успети да нам једном испричају прошлост Београда за много више столећа него што је засад знамо. Они су нам већ данас открили да се он час ширио далеко по овој коси која се од Авале отискује до самога утока Саве у Дунав, а час да се сужавадо и прибирао око стене на којој је Горња тврђава. Римски гробови, античка купатила, стари темељи грађевина, који се налазе по данашњој периферији Београда, казују да се варош, давно некада, овако исто гранала и ширила, можда баш као и данас, према Железнику и Вишњици. С друге стране опет, оне улице у данашњем средишту града, које се зову Кнез-Михаилов, Обилићев и Косанчићев венац, и које су изграђене на некадашњим шанчевима што су у турско доба опкољавали и штитили варош, казују да је још пре стотину година београдска варош била само продужење, заграђе Горњега града.

Доиста, дуга је и разнолика прошлост Београда. И у тој прошлости много су се пута мењали његов лик, значај и садржина. Келти, Римљани, Византија, Авари, Бугари, Угри, Турци, Немци, измењивали су посаде у београдској тврђави, рушили и опет подизали његове зидине и куле, а у ва-