Naša književnost

пон ла 7 Чари у иљ у ва аорти на Пи па а ИЦ У 5 а 5 за р

340 5 Књижевност

кучном дејству неке ствари: „Не треба други доказ него ватра у њој самој —

пеед5 по оћег ргоој 5 / Ећап #5 оуп ге".

И тако даље и даље. А кад све то саберемо, истакне се проблем: како се уопште, а код нас у књижевности поготово, врло мало говори о стилу у стиховима. Као да је стил одговорност само код писаца у прози. Исписао је стихоградитељ, или песник, стихове, исфабри- х ковао стихове — „стихове дане и стихове фабриковане“ — и слава | Богу на висини. Концепт свој, материјал свој је унизао у стихове, и слава Богу. Као да су стихови као стихови већ поезија. Метрика још није стил, као што сама собом није музика. Ако су фразе са | квргама сабијене у калуп, ако су фразе због рима страдале у иден- + титету свом логичком и естетичком, ако, то јест, нема стила у фразирању, онда је песник убио језик, баш као што га убија и прозни писац без стила. |

Разни преводиоци стихова решавали су проблем метрике и ритма на разне начине, Али многи преводиоци не цене добро, не чују добро метар, стопе, ход стихова. Хајне је писао песнику Карлу

сан посте ртњаиррвлиааравцразаниаирм

Имерману: „..и метрика има своје порекло оригиналности, и јавља се само као израз правога поетскога настројења, и ту се не може имитовати...“ Неки су се грчевито држали метричкога система у |

оригиналу; други су пребацивали стихове у метрички систем преводнога језика; трећи су се служили слободним стихом, који обраћа нарочиту пажњу да мислене јединице пређу у превод верно, да језик буде цивилизован, зрео; четврти су се служили такозваним белим стихом, француски уег5 Њапс, енглески Бјапк уегзе. Бели стихови су стихови без рима, али који воде необично много рачуна о фразирању, о ритму фраза, дакле о стилу. При свима поменутим начинима има лепих достизања, и свугде има, ако се унесете у сравњивање превода и оригинала, недостигнутости и недостиживости. Код оних који се држе, у: ранијим временима се нарочито држали, туђега метричкога система, понекад просто чујете како кроз текст | непријатно цакћу стопе. Ако се стихови пребацују у метрички систем преводнога језика, врло лако се помути интонација оригинала. Они који раде са слободним стиховима, постају некада буквални, залазе у интелектуалне педантности, и сасвим занемаре стих као стих. Они који роде са белим стиховима, са стиховима без рима, и без одређенога броја слогова, ти, што се тиче стила и фразирања, могу ићи врло далеко и логички и музички и језички; а ритмички | имају огромне могућности, То јест, неки велики песници су посте- | пено израдили те огромне могућности: без икаквог натезања и исте- 4 зања могу, како ко и како кад, да искују или излију ванредне целине у смислу идеја, стила и ритма. У белим стиховима великих песника имамо гениалну сарадњу прозе и стиха. Драмски песници Јелисаветиног доба у Енглеској, нарочито Марло и Шекспир, оства-

=