Naša književnost
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
~
Беласа сенка, и шуме жита тртори талас тих.
Куда ћеш, МинаР Шушти лишће,
трза је,
усне бледе.
Свуд је тишина,
и тиња,
тиња
срце — болесно дете.
Румено небо боја све више умшва свежим рујем.
— Зар нисам самаР
Можда ме тоне
... Као да тласове чујем...
Фереџу стеже,
лете нале,
трчи, ,
а зора зори,
срце — болесно дете у ватри још већом ватром тори.
Ггануле украј пута скида, брже, још брже,
боса.
Фереџа тамна
вијори, смета,
вијори с њом пи коса.
А белим пљуском сунце полива њиве јечма и ражи. Девојка млада право на младост пошла је ноћас
да тражи.
пне