Naša književnost
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
442
Књижевност
Облила румен лице бело
по ком је фереџа пала.
У закон правде своје земље Мина је веровсла.
Чардаци кућа,
па минаре,
кубе цркве и школа, тврђава стара накрај трада, па зтрада камена,
нова.
У тој је зтради срце земље, великоћ срца део, Партија у њој сваки тлас чује, шта мисли народ
о чему снује
и шта би од ње хтео.
Стоји и брижнољ друта за столом Мина кроз фереџу пледа.
Хтела би све што је тишти да рекне, а реч као да се не да.
А онда, израсла,
фереџу збаци
рукама дрхтавим, хладним, —
изусти:
— Нећу роб да б;дем,
дајте ми, хоћу да радим!
И ту на Косову славном п древном, право из средње века, социјализам с божуром ниче,
као надошла река.
Мира Алечковић