Naša književnost

442

Књижевност

Облила румен лице бело

по ком је фереџа пала.

У закон правде своје земље Мина је веровсла.

Чардаци кућа,

па минаре,

кубе цркве и школа, тврђава стара накрај трада, па зтрада камена,

нова.

У тој је зтради срце земље, великоћ срца део, Партија у њој сваки тлас чује, шта мисли народ

о чему снује

и шта би од ње хтео.

Стоји и брижнољ друта за столом Мина кроз фереџу пледа.

Хтела би све што је тишти да рекне, а реч као да се не да.

А онда, израсла,

фереџу збаци

рукама дрхтавим, хладним, —

изусти:

— Нећу роб да б;дем,

дајте ми, хоћу да радим!

И ту на Косову славном п древном, право из средње века, социјализам с божуром ниче,

као надошла река.

Мира Алечковић