Naša književnost

— Сад ти, Симо, иди 33 својим послом, а ја знам шта ћу од овог бандита. Хвала ти као брату што си ми помогао да га приклијештимо. Сам бих се намучио до зла бога.

— Зар га нећемо уцмекати2 припитао је Симо. е

— Не, водићу га у штаб батаљона. Треба, лисац, да открије многе тајне.

Обраћајући се Алији, Лазар рече:

— Предамном ћеш да маршираш до Витловске. Не обазири се и не покушавај да бјежиш, јер од челичне кугле нећеш моћи утећи. Моли бога што сам дисциплинован, иначе бих ти одмах главу одрубио.

У том тренутку је Алија мислио: „Само да ти мене живог доведеш до Витловске, онда ћу већ лако. Води ме, води ме у Витловску!“ Па је рекао:

— Предај ме штабу батаљона. Тамо ће се дознати ко сам.

— То и мислим. Предаћу те по пропису у штаб, па ћемо ти судити као нашем непријатељу. И вјеруј ми, оштра ће бити пресуда, тешко твојој кожи. Добићеш метак у чело. Друго ништа не могу да ти обећам. Козара је тијесна за нас обадвојицу. Један мора лећи у црну ледину.

Ш

Прилично се Лазар зачудио кад је у штаб батаљона дотјерао заробљеника.

Док је Алију гурао кроз штапска врата, мислио је да ће комесар скочити од радости што је још један непријатељски човјек ухваћен. Потапшаће Лазара по рамену и рећи: „Гдје си га то уловио2 Војничина си ти, стара кост, на часну ријеч.“ Десило се нешто сасвим обрнуто.

Комесар се диже са столице на којој је сједио, мало зачуђен и не схватајући шта се десило.

— Алија! рече он зачуђено. Откуда ти, друже» Ко те свезаоз

Алија погледа у Лазпра и не рече ништа» мргодан, очигледно увријеђен оним што му се десило са Лазаром.

Комесар нареди:

— Дријеши човјеку руке. То је нека забуна.

— Друже комесару, није се дегила никаква забуна. То је наш непријатељ и ја сам га свезао... у

— Какав непријатељ, шта говориш»

— То је непријатељ партизанског ратовања. Ја сам га свезао и довео да му судимо. Кад је, велим, луд па подмеће главу под маљ — нека га маљ и клапне, Будала, куд нам је жив у руке дошао, то нам је и пушку донио.

Комесар једва суздржа смијех, затим озбиљно рече:

— Добро. Провјерићемо ко је он. Ти си своју дужност извр– шио, друже Лазаре. Можеш ићи.

ож