Naša književnost
— Сад ти, Симо, иди 33 својим послом, а ја знам шта ћу од овог бандита. Хвала ти као брату што си ми помогао да га приклијештимо. Сам бих се намучио до зла бога.
— Зар га нећемо уцмекати2 припитао је Симо. е
— Не, водићу га у штаб батаљона. Треба, лисац, да открије многе тајне.
Обраћајући се Алији, Лазар рече:
— Предамном ћеш да маршираш до Витловске. Не обазири се и не покушавај да бјежиш, јер од челичне кугле нећеш моћи утећи. Моли бога што сам дисциплинован, иначе бих ти одмах главу одрубио.
У том тренутку је Алија мислио: „Само да ти мене живог доведеш до Витловске, онда ћу већ лако. Води ме, води ме у Витловску!“ Па је рекао:
— Предај ме штабу батаљона. Тамо ће се дознати ко сам.
— То и мислим. Предаћу те по пропису у штаб, па ћемо ти судити као нашем непријатељу. И вјеруј ми, оштра ће бити пресуда, тешко твојој кожи. Добићеш метак у чело. Друго ништа не могу да ти обећам. Козара је тијесна за нас обадвојицу. Један мора лећи у црну ледину.
Ш
Прилично се Лазар зачудио кад је у штаб батаљона дотјерао заробљеника.
Док је Алију гурао кроз штапска врата, мислио је да ће комесар скочити од радости што је још један непријатељски човјек ухваћен. Потапшаће Лазара по рамену и рећи: „Гдје си га то уловио2 Војничина си ти, стара кост, на часну ријеч.“ Десило се нешто сасвим обрнуто.
Комесар се диже са столице на којој је сједио, мало зачуђен и не схватајући шта се десило.
— Алија! рече он зачуђено. Откуда ти, друже» Ко те свезаоз
Алија погледа у Лазпра и не рече ништа» мргодан, очигледно увријеђен оним што му се десило са Лазаром.
Комесар нареди:
— Дријеши човјеку руке. То је нека забуна.
— Друже комесару, није се дегила никаква забуна. То је наш непријатељ и ја сам га свезао... у
— Какав непријатељ, шта говориш»
— То је непријатељ партизанског ратовања. Ја сам га свезао и довео да му судимо. Кад је, велим, луд па подмеће главу под маљ — нека га маљ и клапне, Будала, куд нам је жив у руке дошао, то нам је и пушку донио.
Комесар једва суздржа смијех, затим озбиљно рече:
— Добро. Провјерићемо ко је он. Ти си своју дужност извр– шио, друже Лазаре. Можеш ићи.
ож