Naša književnost

448 = Књижевност

Овај је поздравио и изишао; затим се тргао, поново отворио штапска врата и рекао:

— Друже комесару, заборавио сам да ти ставим на знање да је то опасан бандит. Опрезно га треба чувати, може лопов да ухвати маглу, да ноћас стругне. ;

Бацио је на Алију непријатељски поглед пун мржње и оти-

шао у бајту свога вода. Успут се обавирао и све му се чинило да ће Алија побјећи из штаба, јер су они у штабу неопрезни, јер тог човјека нико не познаје као Лазар. Е Одвезали су Алији руке; комесар га је одвео у своју собу на разговор. Досад се комесар са Алијом састајао два пута, дајући му упутства за илегални рад. Сад се распитивао за остале омладинце — Алијине другове, које је познавао. Интересовао се за број непријатељских војника у Козарцу, за њихов морал, ратнички дух, наоружање, евентуалне намјере и покрете. Многе појединости је већ знао, допуњујући покаткад Алијине одговоре својим ријечима, и Алија се томе дивио осјећајући како се у овом штабу преплићу још безбројне друге непознате нити преко којих се тајанствено руководи борбом:

На крају је комесар рекао:

— Твоја одлука је правилна, друже Алија. То је пут свих честитих муслимана. Борити се свим снагама против окупатора, то је данас највећа дужност родољуба поробљене Југославије. Још једна ствар је значајна и битна као што је значајна и сама борба против фашистичких злочинаца. То је борба за братство и јединство наших народа. Она претставља услов наше побједе. Због тога комунисти, чланови Партије и Савеза комунистичке омладине треба да се упорно боре за остварење линије наше Партије, за побједу братства и јединства... Ето каквих људи имамо. Мислим на Лазара. Храбар, поштен, борба му је преча од свега. Седам пушака је донио у чету другог дана устанка. „Откуда ти толико оружје“ питам. „Отео, друже десетару, од непријатеља“. Неко добаци да сам ја комесар а не десетар, а он се насмија: „Свеједно, вели, главно је да добро командује и паметно води момке у бој“. Испричао Нам је како је дошао до пушака; ми смо му се дивили, јер је стварно учинио подвиг. „Остаћу, вели, у одреду до побједе. Ако погинем, неће ми бити жао, осветиће ме другови, а ја ћу се Швабама светити док сам жив.“ Борац је беспријекоран. Добровољно се јавља на најтежа мјеста: у патроле, извиднице, бомбаше. Али са потребом братства није рашчистио. Не иде му то у главу. Има таквих као он на стотине. Затровала их је стара Југославија дивљом мржњом, а ту мржњу окупатор распламсава да би кусао плодове братоубилачке борбе. ј

Комесар је предахнуо, заћутао на тренутак гледајући Алију благим очима. Као да је тражио јаче, убједљивије ријечи којима би објаснио опасност која покрету пријети од братоубилачке борбе.

— Преваспитати ове људе, друже Алија, створити од њих поборнике братства и јединства наших народа — то је један од