Naša književnost

дно

Браћа 5 449

највећих задатака које је пред комунисте поставила наша Партија. То је и твој задатак. Ти си млади комуниста, скојевац. Такви као Лазар траже дјела. Није довољно да им само говоримо о потреби братства, смијаће нам се у брк. Потребно је да братство искрсне пред њима у свој својој величини, као сунце. То ћемо постићи упорним радом, заједничком борбом. Пријатељство се опробава У тешкоћама, истински пријатељи се налазе у мукама.

Комесар дозва командира Рауша и саопшти му да је у чету добио новог борца, првог муслимана у њиховом батаљону, омладинца Алију Османовића.

— Ово је друг Алија, рече комесар свечано. Упознајте се!.. Мјериш га, командиру, ар Мислиш — има ли јака рамена, хоће ли моћи да носи митраљез» Још како ће да га носи, пјевајући и без смјене. Пази како му очи сијевају, као у мачка кад угледа коМмад сланине. Намјерно сам га распоредио у твоју чету, јер су тамо борци најсвјеснији. Нека ти ова чињеница служи на част.

На поласку комесар рече Раушу да му вечерас у седам сати пошаље Лазара Бањца. „Нас двојица — додаде он смијући се има да пречистимо неке ствари.“ =

Тог дана је Рауш срео Душанку, ћерку Лазареву. Излазила је из зграде батаљонске болнице са још неким сеоским дјевојкама. Већ је била са оцем и сазнала шта се десило.

— Друже Рауш, рече она весело, видјела сам новајлију из Козарца. Добар делија, богме. Кажи му да бих с њим радо проговорила коју ријеч. Поздрави га.

Рауш добаци смијући се:

— Хоћу, роде, хоћу. Да ти није за око запеор,

М

Тих дана су многе нове идеје смјело себи крчиле пут под небом Козаре, идеје чији значај Лазар Бањац никако није могао да схвати. Ипак му је најтеже на срце падала једна чињеница: зашто партизани примају муслимане, зашто их примају у одред» Они ће издати борбу, открити војне тајне, покрете и намјере одреда, проказати партизанске логоре, складишта и болнице. Ето, примили су у чету Алију, донио је и пушку да би обмануо другове, чак је јуначина испао, а нико осим Лазара не слути каква ће им зла тај човјек нанијети, како ће их скупо стати та небудност.

И Лазар се тјешио само једном мишљу: још има времена да се погрешка исправи, још није касно да се чир отсијече са здравог тијела.

Имао је Лазар Бањац своје дјетињство, голужаво и посуто сузама. Отац му је био пијаница, непрестано је локао ракију. Пијан, ударао је мајку песницама, обарао је поред огњишта и чепао цокулама, а једном је са сјекиром скочио на њу. Лазар је био мају-