Naša književnost

та и очај – вага чеони ап а ЛАНА ЈЕ

342 5 Књижевност

доњом Нормом. Ево један познат пример белих стихова из Хамлета, где има чак и једна рима. Е

Тће Ште 15 ош ог још5 О сигзед зре #ћа! Ј маз ђогп (0 ке # пр шеће.

Дакле: „Време се распада. Доврага, зар ја сам се родио да га опет склапам“. Код нас се у преводима освештао израз: „Време је испало из зглобова“. Буквално преводећи, тако стоји. Али у живу енглескоме језику ош! ог јејшЕ5, као и у буквално истоветном немачком аш5 деп Ристеп, значи: расушити се, расклимати се, изљуљати се, ишчјашити (се, распасти се. Ако преведемо „време се распада“, имамо шест једносложника баш као у енглеском, што значи очувани ритам те оригиналне фразе као такве, и њена односа према наредној, дугој, нервној фрази која се везује за прву. Узмимо, даље, пример из такозванога Милтонова белога стиха. По чему је Милтонов> По томе што је Милтон, врло велики песник, лично обрадио извесне ванредне комбинације фразирања, комбинације прозних и стиховних елемената = а без икаквих калупа. По оној милтесновској: „одговарајући број слогова, а ритам пун варијација“, Сатана, отеран из неба у пакао:

На, ћоггог5, ћаш! За гпа 10 ту сћојсе: ТЕ 15 Бебеег «о гејоп, ћоџећ 1п ћеп, Вебег [о гејоп ап ћеП, «ћеп зегуе Зп ћеауеп.)

То су примери савршенога фразирања: стихови су ту; проза је послужила на најважнијим местима; све је јасно, убедљиво, снажно.

Има уметности где не постоје преводи и преводиоци: музика, сликарство, скулптура. Звук, боја, моделирана површина — то је општејезичка продукција, ако се сме тако рећи. Али уметност која ради са свима дименсијама, која је и пластика и боја и звук, богатије пластична но скулптура, богатија бојама но слика, само пред музиком малчице узмиче —.та најпотпунија уметност, књижевност — њен чудовишни и чудесни медиум који све горе речено може, јесте језик, а језици су различни, врло разни. Понеки језици имају групну сличност — словенски, романски, германски, угро-фински али онда чујете од преводилаца да је баш зато тешко преводити што има сличности на око и на ухо, али, знате... А ту ми прекидамо, и кажемо: има неке сличности на око, али много мање на ухо, Зато је важно за преводиоца како он чује, како изговара стран језик. На пример, руски језик личи српскоме, али. Руски стих од !1 слогова, рецимо, звучи као наших петнаест слогова. Руси имају назал, који погусти слог и даје му чисто већи волумен; Руси имају дво-

1) Здраво, ужаси, здраво!

АЕ по моме избору:

боље је владати, ма и у паклу —

боље владати у паклу, но служити у небу:

низа ари поима вал,

разарање ли

марионете ањавњаљ