Naša književnost

— Је ли овај сигуран> Да не изда на стражи»

= Сигуран.

— По чему судиш»

— Па он је скојевац.

— Шта му то“ дође, како оно рече — скојевац»

— Чврста петља, друже Лазаре, — млади комуниста | Мирно спавај, не треба глава да те боли.

Лазар је објесио шињел више дећи, изуо ципеле, скинуо чарапе и положио их на дрва, уз пећ. Па је мислио о Алији: „Неке више силе су се ту уплеле. Чврста петља, млади комуниста, мирно спавај...“ То је рекао дежурни, стари борац, и Лазар му је вјеровао. Алија је остао на стражарском мјесту, да бдије над Ла- заревим сном и животом, а Лазар се, колико је дуг, прућио на сламарици, умотао у топло ћебе и тихо захркао.

Збиља изгледа да је бог на Алијиној страни. По свему судећи, срушиће се Лазарева, предвиђања као кула од карата.

СИТ

УИ

Љућа од мазије, дошла је зима са мећавама. Бијесно дере бура, звонећи о стакла прозора, носећи поњаве снијега, необу; здана као ајгир, као онај двозуби вранац Миланчића Стојнипа. Ноћас су све пртине затрпане, замео их вјетар. Негдје је нанио сметова дубоке до сиса, понегдје остругао снијег до саме земље, на којој је остала само тврда кора леда ту и тамо посута браздама снијежне прашине. ;

Преко читавог дана у селу су вршене припреме за претстојећу акцију на железничку пругу Бања Лука—Приједор. То је била једна од већих акција за коју се припремало десетак села. Људи су изналазили гвоздене полуге, сјекире, тестере, маказе за сјечу телефонских жица — ужурбано су се припремали за вечерашњи посао. ;

Са још двојицом бораца Алија је обилазио претсједнике народноослободилачких одбора, давао им упутства, организовао припреме; упознавао их је са обимом акције, за коју је, осим бораца Жарковог батаљона, предвиђено преко хиљаду душа из позадине. Ником није открио право мјесто НИ тачно вријеме почетка скције. Шест села је обишао, газећи дубоки снијег, борећи се са вјетром и мећавом, па је око подне избио у Орловац.

Ту је ручао, у једној осамљеној зградици затрпеној снијегом, у кући Лазара Бањца. Стара Миља га је загледала, и све јој се чинило да је негдје раније видјела тог партизана. |

— Реци ми, дијете, да ли си кад био у овој кући» Нешто .си ми познат, ;

— Био сам јесенас, кал је Лазо долазио. Доручковали смо, па смо заједно отишли у Козару.

Миља се сјетила тога јутра, па се осмијехнула, крстећи се и чудећи се како брзо заборавља догађаје, |