Naša književnost

О превођењу 5 355

соко, његова драга. Има у нашој епској песми Бој на Мишару детаљ са гавраном, који такође зна ко је све пао, и где изгинули леже, али тај је детаљ толико драматичан, да му ни у којој балади ве би било места. Кулинова када и гавран, то не само да није лирика, није ни епика, то је драмски диалог невероватне снаге.

У збирци партизанских песама о којима је реч, нема типичних балада, чак ни баладичнога стила. Нема муклих, кобних авантура. Има стална концентрација енергија светле и ведре храбрости. И увек, уз елегичан стил, једноставан, срдачан, кратак лирски акцента Истичемо две лепе песме са чисто лирским стилом на тему светлих гробова; и две елегије у чисто народном духу. Прве две носе наслове: Командант Сава и Битка на Лапцу. Ову последњу ћемо ниже навести у целини. Друге две песме, елегије, јесу: Песма нових зора и Гроб на Козари. Прву од тих двеју доносимо такође у целини. А цитирамо те песме као поезију, као документе, и као текстове на које ћемо се вратити кад пређемо на разговор о преводима песама на енглески језик.

БИТКА НА ЛАПЦУ

Зора снијегом сву крајину бијели, кад под Лапац момци долетјели. Силни момци у долини града

љут су бојак заметнули сада.

Не знаш, мајко, ко ли више вије, ил мећава ил пушчане змије.

А на челу љуте битке ове

води Стојан своје соколове. Стегнуо је богазе и путе, ништио је душманине љуте.

Тад сред боја, а у зору рану, видјели смо наду покопану.

Аој, мајко сокола Стојана,

паде јунак од големих рана...

Кад слобода насмија се граду, мртво тијело предали смо хладу, црној земљи испод витих јела, испред Лапца, испред града бијела. Плаче гора, плаче свака грана нема нама Матића Стојана!

ПЕСМА НОВИХ ЗОРА

Покрај пута ружа расцветана, под њом седи сека расплакана, и дозивље тужна свог драгана.

А из земље нешто проговара: ђ „Ко то седи на мојим ногама»“

„Ја сам, драги, ја сам, твоја мила ево сам ти јастуке донела.“