Naša književnost

Па > а ко ов за аи ара Чан оа ва СРЕМ бе. а 5 Му

364 Књижевност

пенују поетско приказивање догађаја. А у последњи елегични акорд, виртуозно, преводилац је уместо презимена јунака, туђега, звуком енглеској фонетици, оставио празно место, и с помоћу тим начином добивених слогова преиначио нарочито сонорност, а и поетску садржину завршетка песме. Могла је у празнину да се унесе реч ајопе, то јест, да јунак тамо У гори лежи сам; а како је преводилац место речи „плачу“ употребио реч пуке енглески 60 тоап, добили смо, са чистим сликом тих двеју речи један ретко леп завршни акорд, звук таман, тужан, сонорно продужен. Овде је можда место ми да истакнемо, а читалац енглескога текста да се увери: преводилац се, са добром дистинкцијом ствари, држао безмало искључиво саксонскога речника. Латински речник одвео би у сасвим друкчије ритмичке комплексности и тананости. Онај завршни двостих гласи у преводу:

Стчагдеа Ђу Тоњу рапез ће Пез аропе Тће Еогезћз, емегу ђоџећ гошпа ЗЕоуап тоап.)

Исто тако, са осетљивошћу за виши ранг звучности, Аница Савић Ребац је у Тужбалици сестре алитерацију са К-к

Ја да сестра брата кукам кукавица... пренела у енглеском, алитерацијом са гласом у, који, густ, таман глас, у читавом низу енглеских речи стоји као знак за јаук, цвиљење, бол. Врло ефектно гласи у енглеском почетак песме:

Лаз 5 ту доот Гог «ћее [0 уаје, о машпе Ба...

при чему се истакла занимљива функција слогова у смислу сонорности: док у српском мало и непријатно отсечно цакће сваки други слог У октосилабичном стиху, у енглеском језику, где је преводилац задржао октосилабични стих, сонорност је сливена и чисто продужена са акустичном снагом гласа ју.

Прелазим сада на случај где мислим да би извесна прерада могла бити на месту. То су два стиха у песми Ој, свијетла мајска зоро, два завршна стиха

Сузама се бој не бије, == већ се врела крвца лије.

У преводу, у одвојеном двостиху, са неједнаким али ритмички правилним стиховима, преводилац је последњи стих прерадио. Уместо: „већ се врела крвца лије“, стоји — у енглеском, наравно, и зато ја овде казујем свој тачан прозни превод — стоји: „већ срце

. с 1) Чуван од високих јела лежи сам Шума и свака грана над Стојаном туже.